"Volim kafanu k'o majka jedinca"

 U kafani se osećam kao riba u vodi: Marko Bulat

 

- Ne radim restauracije u crkvama, jer nisam na tom smeru, pa ne učim hemiju i tehniku, nego se bavim čistim freskopisom. Ostalo mi je da odradim još treću godinu, koliko traje ova viša škola, a onda sledi dve godine mastera, posle čega bih stekao diplomu visoke škole. Uživam dok studiram i ne žurim da okončam fakultet što pre. Sa 19 godina konkurisao sam na Likovnoj akademiji, ali tada nisam prošao. Posle mnogo godina vratio sam se u školsku klupu, ali sada je druga priča. Ponekad mi je naporno, ali ne žalim se, ovo je moj izbor. Ja želim da se bavim ovim poslom, ali neću se odreći ni pevanja - kaže Marko.

S jedne strane crkva, a s druge kafana malo neuobičajeno. Zar vam je teško da napustite kafanu?

- Imam običaj da kažem da sam vezan za kafanu kao posesivna majka za sina jedinca! U kafani se osećam kao riba u vodi, svoj na svome. Moj posao je da uveseljavam ljude i živim od toga.

A, imate li dovoljno posla?
- Nikada se nisam žalio i uvek sam zadovoljan. Ranije sam radio na splavovima tri dana nedeljno i tako 18 godina. Smatrao sam da je bilo dosta, pa zato više nemam stalnu gažu na istom mestu. Mada, po reakciji ljudi vidim da bi oni i dalje želeli da nastavim po starom. Nemam razloga da se hvalim, ali punio sam lokale utorkom, sredom, onim običnim danima, kada narod ređe izlazi. Publika je dolazila zbog mene i mog pevanja, jer su znali da će im provod biti garantovano dobar. Sada pevam petkom i subotom, nedeljom se odmaram, a od ponedeljka fakultet.

Znači, vas kriza nije pogodila?
- Već godinama svi na estradi osećaju krizu, manje je posla, slabije su posete, nižu su honorari, jer narod nema para. Kad prelistavam novine pa vidim kako se pojedine kolege hvale honorarima, pitam se zbog čega plasiraju takve priče kad svi znamo da su nerealne.

Razveli ste se, ali niste krili da i dalje volite suprugu Maju. Da li se nešto u međuvremenu promenilo?
- Rekao sam da moraš prvo da prestaneš da voliš kako bi moglo ponovo da ti se to desi. I dalje tako mislim. Nisam se zaljubio i ne razmišljam mnogo o tome. Ako se desi, desiće se. Nemam nameru da pričam da se nikad više neću oženiti, kao ni da ću sigurno to uraditi. Nisam planirao ni da se razvedem, pa mi se desilo. Priželjkivao sam četvoro - petoro dece, ali mi se to nije ostvarilo. Želje su jedno, a stvarnost često nešto sasvim drugo.