Samoubistva: Ravnica nam uzima dušu

U Panonskoj ravnici, opojno mekoj i zelenoj, negde ispod žita, vekovima već klija depresija koja čoveka podstiče da podigne ruku na sebe. Da tako nađe izlaz iz teškog života.

Tu crnu pojavu, tako karakterističnu za Vojvodinu, u kojoj se dogodi polovina od ukupno 1.500 samoubistava zabeleženih tokom jedne godine u celoj Srbiji, objašnjavali su brojni psiholozi, pesnici i sociolozi. Ali nisu je dorekli niti pokolebali. Ravnica i dalje ubija svoju decu. Uzima im dušu.

Nema sasvim racionalnog objašnjenja ni za najnoviju crnu vest iz Novog Sada i okoline: dvojica Novosađana, jedan Čuružanin i jedan žitelj Sremske Kamenice, starosti od 52 do 85 godina, za manje od 24 časa oduzeli su sebi život vešanjem u podrumu ili na najnižoj grani najbližeg drveta. Otišli su tiho, čak i bez oproštajnog pisma.

U Mađarskoj najviše samoubistava   Najveću stopu suiucida u svetu drži Mađarska: na 100.000 žitelja 58 oduzme sebi život. Tu crnu pojavu Mađari vuku još iz austrougarskih vremena, pa su je sami prozvali “mađarskom bolešću”. Ona se preliva i u Vojvodinu, naročito na sever Bačke. U Subotici, koja je u samom vrhu evropskih gradova po broju suicida, među samoubicama čak 60 odsto su Mađari.

Podužoj listi “okidača” na kojoj dominiraju usamljenost, bolest, teško materijalno stanje, stručnjaci poslednjih godina dodaju i - nagle meteorološke promene.

- Podatak o četiri samoubistva, od kojih su se tri dogodila za manje od dva sata, mogu da budu puka slučajnost, ali i signal da ljude sve više pritiska ekonomska kriza - kaže psiholog Vladan Beara. - Ljudi godinama čekaju da se dogode pozitivne promene u njihovom životu, a kada podvuku crtu, dobiju porazan rezultat. Oni najosetljiviji, jedini izlaz vide u samoubistvu.

Ovakav crni bilans godinama je bio najizraženiji na krajnjem severu Bačke, u Subotici. Epidemija suicida, međutim, poslednjih godina sve je učestalija i u Novom Sadu, vojvođanskom središtu, u kojem je nezaposlenost manja nego u ostalim vojvođanskim gradovima. U ovaj grad, univerzitetski centar, svake godine na hiljade mladih ljudi pohrli da studira i ostane.

Sociolog Dragan Koković veruje da nema samoubistava, već samo - ubistava. Jer, uvek je tu neko ili nešto, nekog ubilo ili ubio. Ljudi su usamljeni, guše se u osećaju bespomoćnosti i odbačenosti, nemaju kome da se obrate ili se stide da traže pomoć i izlaz iz beznađa.

- Ubija nas mnogo toga, od egzistencijalne krize do poremećenog sistema vrednosti - smatra Koković. - Suicid se desi kada čoveku dođe “žuta minuta,” mora se analizirati u širem kontekstu, ali za to iracionalno stanje nema racionalnog objašnjenja.

Po broju samoubistava Srbija zauzima vrlo visoko 13. mesto u svetu. U našoj zemlji na 100.000 stanovnika, život sebi oduzme 14 ljudi. Podatak je još sumorniji u Vojvodini gde se crna brojka popela na 23 samoubistva. Statistika kaže da se u severnoj pokrajini na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo.

Stručnjaci samoubice dele na one koji jednom pokušaju da dignu ruku na sebe i nikada više to ne učine, i na one koji pokušavaju sve dok ne uspeju. Statistika tvrdi da od desetoro njih koji su pokušali da se ubiju, devet - ako ostane u životu - to više nikada ne ponove. To ide u prilog tezi da je “žuta minuta” iracionalan trenutak, ali i prolazan. Treba samo izdržati.