Beograd voli samo naš novac!
Dijaspora ili njeni novci - ostaje dilema sagovornika "Vesti" koji smatraju da je to samo još jedno u nizu poniženja i nipodaštavanja Srba koji živi u inostranstvu. Ako je do štednje nove vlade, pogača nije trebalo da se lomi na jednom od najosetljivijih pitanja, rasejanja i matice, u koje je vlast u Beogradu morala da uloži mnogo truda da bi povratila izgubljeno poverenje.
- Politika prema dijaspori treba pod hitno da se menja! Ako je izvesno da neće biti ministarstva dijaspore i da će umesto toga da nas skrajnu kao neko siroče, to je tužno i žalosno, ali i jasan znak dijaspori da vlasti u Beogradu vole samo naš novac. Ministarstvo treba da postoji samo ako vlast u Srbiji želi da dijasporu shvati ozbiljno, taj resor ne bi smeo da bude dodeljen nijednoj stranci. Ako ne bude ministarstva, to je gubitak za dijasporu, ali za maticu još veći - kaže Đuro Plavšić, delegat iz Berlina u Skupštini dijaspore.
On smatra da upravo dijaspora treba da bude prvi stub spoljne politike, "jer ne postoji nijedna zemlja ni kontinent koji više ulažu u Srbiju".
- Dijaspora ulaže bez ikakvih uslovljavanja, a stranci koji investiraju po nekoliko miliona evra postavljaju niz uslova i država to ispunjava - podseća Plavšić.
- Nismo toliko beznačajni da se baš na nama provode mere štednje. Srpska dijaspora nije nevažna ni brojno zanemariva. Da ne pominjem sredstva koja svake godine šaljemo u Srbiju. Upravo zbog toga sam revoltirana takvim potezom, verujem kao i većina naših ljudi koji žive u inostranstvu - kaže Angelina Lebel, prosvetni radnik u dijaspori i predsednik KUD Jelek iz Minhena.
Borislav Kapetanović, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču i delegat Skupštine dijaspore, smatra da ukidanje ministarstva stvara nedoumicu o stvarnoj brizi matične države.
- Najveći problem odnosa matice i dijaspore je bilo uspostavljanje ponovnog poverenja, na čemu je prethodno ministarstvo dijaspore dosta uradilo. Donet je i prvi zakon o dijaspori, konstituisana je Skupština dijaspore, što je dobar temelj za unapređenje odnosa Srbije sa njenim rasejanjem - ocenjuje Kapetanović.
Ukidanje ministarstva neki doživljavaju kao krajnje ignorantski odnos Beograda.
- Ne mogu da verujem da je samo Ministarstvo vera i dijaspore prevagnulo na tasu za finansije. Sada se zaista vidi koliko je našoj otadžbini stalo do nas koji živimo napolju, nas koji godinama finansiramo Srbiju sa četiri do pet milijardi evra. To je krajnje nekorektno prema svima koji su van Srbije, a poruka je da vlasti u Beogradu ne brinu za nas i našu decu. Rasejanje je opet svedeno na marginu, a to ne zaslužujemo - kaže Gordana Jovanović iz Bazela u Švajcarskoj.
Pogubno za povratak poverenja u maticu
Kao neko ko je bio ministar, naravno da bih voleo da to ministarstvo postoji, ali nije važna forma, već suština, kaže za "Vesti" Srđan Srećković, bivši ministar vera i dijaspore.
On dodaje da, bez obzira kom ministarstvu će dijaspora biti pridodata, najvažnije je da matica nastavi aktivnu politiku i brigu o rasejanju.
- Lično ću biti na raspolaganju da svom nasledniku dam svaku moguću informaciju - kaže Srećković koji šalje svim srpskim udruženjima, klubovima i medijima detaljan izveštaj o tome šta je sve njegovo ministrastvo uradilo za poslednje četiri godine. On se nada da će nova vlast nastaviti tamo gde su prethodnici stali.
- Sada postoji Zakon o dijaspori koji svakog obavezuje da ga poštuje, i na osnovu koga dijaspora može da ostvaruje svoja prava. Pola veka se vodila pogrešna politika prema dijaspori, mislim da smo napravili pomak - kaže Srećković.
- Nije trebalo ukidati ministarstvo za kontakte za više od tri miliona ljudi van Srbije, koje je doprinosilo održavanju kulturnih, prosvetnih i nacionalnih veza sa maticom, koje je doprinelo da dijaspora sve više ulaže u privredu Srbije, da se čuva jezik i pismo i da se održavaju žive veze između Srba u inostranstvu i matici. Ova odluka je pogubna za povratak poverenja dijaspore u maticu - kaže Aleksandar Čotrić, poslanik i član skupštinskog odbora za Srbe u regionu i dijaspori.