Ispovest roditelja čija su deca jedva izbegla masakr u bioskopu
- Ona je bacila Azu na pod, a ja sam se sagnuo sa Itanom u naručju. Glava mu je upala između dva sedišta i počeo je da plače. Mislio sam o tome kako mu je glava izložena i kako će ga upucati. Pitao sam se - treba li da se pravim da sam mrtav? Da li se penju uz stepenice? Koliko ih je? - seća se Džejmi Rors kobne noći.
U intervjuu za "Today Show", on objašnjava da je u početku mislio da se radi o igri, ali je ubrzo shvatio da je situacija ozbiljna i da ljudi umiru.
- Ugledao sam balkon i razmišljao sam da li ću uspeti da skočim. Nagnuo sam se da proverim koliko je visoko, pitajući se da li Itan može da skoči sa mnom. Brinuo sam se da ću mu polomiti vrat - kroz suze govori otac četvoromesečne bebe.
Sedeći sa sinom u naručju, pored svoje verenice, on objašnjava da se plašio da pogleda gde se nalazi ubica.
- Kada bih ja video njega, to bi značilo da i on vidi mene. Bio bih mrtav. Zato sam se trudio da me ne uoči.
Patriša se seća trenutka kada je pucnjava prestala i kada su konačno uspeli da se izvuku iz sale.
- Shvatila sam da je rešetanje prestalo i da ljudi trče ka izlazu. Potrčala sam i ja - objašnjava majka, koja je za ruku vukla svoju ćerku.
Par je i dalje vidno potresen i moli se za porodice nastradalih.
- Ne znam šta da kažem. Kako je moguće da neko povredi druga ljudska bića, među kojima ima i dece? Srećna sam što smo se izvukli, ali i tužna zbog onih koji nisu - govori Patriša, dok je verenik nežno hvata za ruku.
Susret sa smrću koji je mladi par jedva izbegao, učinio je da drugačije gledaju na život. Džejmi je odlučio da zaprosi Patrišu u bolnici, kako bi zauvek bio pored nje.
- Pozovite svoje prijatelje i članove porodice, poljubite svoju decu. Nemojte uzimati stvari zdravo za gotovo. Zaprosio sam Patrišu jer ne želim da se razdvajam od nje ni na trenutak.