Karadžić u Hag "dovodi" Klintona

Karadžić je već dva puta tražio izdavanje subpoene (obavezujućeg naloga), s kojim bi se Klinton obavezao da se sastane sa njegovim glavnim pravnim savetnikom Piterom Robinsonom.

- Zaista ne vidimo ni jedan jedini problem zbog čega Bil Klinton ne bi u prvoj fazi razgovarao sa Robinsonom, a u drugoj i svedočio u Haškom tribunalu. U krajnjem slučaju, on nije jedini bivši predsednik od koga je to traženo i svi do sada su nam izlazili u susret - kaže za "Vesti" Goran Petronijević, Karadžićev šef pravnog tima, i dodaje:

- Istrajavanje Tribunala na ovom pitanju je od suštinske važnosti za svoj kredibilitet, jer po Statutu i Pravilniku o postupku i dokazima ovaj sud ima pravni mehanizam da primora svakog građanina da se pojavi u svojstvu svedoka, bez obzira na to da li je taj poziv usledio od tužilaštva ili odbrane. U slučaju da Haški tribunal odustane, najpametnije bi bilo da se istog trenutka rasformira i prekine sa svim suđenjima, uz javno izvinjenje da nije u stanju da pravično sudi pošto nema kredibilitet čak ni kod država koje su ga osnovale.

Poziv i Gorbačovu Na spisku bivših predsednika koji su do sada intervjuisani od strane pravnih savetnika Radovana Karadžića, između ostalih se nalaze Momir Bulatović i Dobrica Ćosić. Goran Petronijević kaže da se Ćosić odazvao pozivu, mada je u tom trenutku bio bolestan, sa temperaturom od 38 stepeni. - Planiramo da uskoro pozovemo i Zorana Lilića, ali i nekadašnjeg predsednika SSSR, Mihaila Gorbačova - kaže šef pravnog tima Karadžićeve odbrane.

Prema Petronijevićevim rečima, svedočenje Bila Klintona u procesu protiv Radovana Karadžića biće od istorijske važnosti, jer bi se napokon utvrdila prava istina o događajima na Balkanu s početka devedesetih godina prošlog veka.

- Klinton kao bivši predsednik SAD, zemlje koja je u to vreme bila objektivno najveća svetska sila, ima ljudsku, moralnu i univerzalnu obavezu da pomogne u otkrivanju istine. Ukoliko to odbije, onda možemo da postavimo otvoreno pitanje šta to i on i američka administracija zapravo žele da sakriju u vezi sa njihovom ulogom u ratu u Bosni. Odnosno, zbog čega su toliko licemerni pa i on i njegova supruga Hilari, koja je sada državni sekretar, tvrde da im je najveća želja da dođe do pomirenja u Bosni.

Svedočenjem u Hagu gospodin Klinton dobija tu priliku - zaključuje Petronijević.
Radovan Karadžić se početkom maja ove godine obratio američkoj ambasadi u Hagu da njegovi saradnici intervjuišu Klintona, ali mu je ubrzo odgovoreno da je zahtev "nedovoljno detaljan", te da su u njemu "ponovljeni raniji zahtevi koji su ili već odobreni ili se po njima tek rešava".

Zahtevom od petka, Pretresno veće Tribunala pozvalo je SAD da daju svoje mišljenje, imajući u vidu stav optuženog da zahtevanu informaciju poseduje jedino Klinton i da se do nje ne može doći iz drugog izvora, kao i raniju spremnost Amerike da sarađuje sa optuženim prilikom zahteva za dostavu informacija.