Rusija: Nosači aviona umesto baza

Projekt novog ruskog nosača aviona biće završen 2017, a prvi brod bi trebalo da bude porinut u more 2023. Rusi imaju bogato iskustvo pravljenja brodova na atomski pogon.

U Kremlju su odlučili da Rusija ojača flotu i ponovo postane morska sila. U Jeljcinovo vreme je promenjena sovjetska koncepcija, pa se smatralo da je Rusiji dovoljno da ima brodove i podmornice kako bi branila svoje obale. Jeljcin je naivno verovao da može sa ”drugom Bilom” (Klintonom) da napravi takve prijateljske odnose da mu vojska i mornarica neće ni trebati.

Onima koji zagovaraju gradnju vodenih grdosija išli su naruku i razgovori oko podizanja cena stanarine za ruske baze u Tadžikistanu i Kirgiziji, a i velikoj radarskoj stanici u Gabali, u Azerbejdžanu.

- I mnogo je efikasnije imati ”plivajući aerodrom”, koji se može približiti Africi, Americi i drugim zemljama - kaže general Igor Kožin, komandant ruske pomorske avijacije. On dodaje da Amerikanci planiraju da do 2030. imaju 10 ili 11 nosača aviona na atomski pogon.
 

Potreba SSSR je imao baze u Vijetnamu, na Kubi u Sredozemlju, Siriji. Putinovi prethodnici su se povukli iz Vijetnama i Kine smatrajući da tamošnje baze nemaju za Rusiju značaj, pa je ostala jedino remontna morska baza u Siriji koja se ovih dana često spominje zbog rata. Bez obzira na raspravu u Rusiji oko baza, one će i ubuduće biti potrebne.

Neosporno je da nosači aviona i brodovi koji moraju da ih prate imaju važnu ulogu, ali oni ipak ne mogu da zamene baze na tlu.

Komandant ruskih kopnenih snaga general pukovnik Vladimir Čirkin izjavio je da su vlasti Tadžikistana prihvatile projekat ugovora na osnovu kog će Rusija u toj zemlji imati bazu narednih 49 godina i za to davati vojnu tehniku i obučavati oficire. Dmitrij Medvedev se u jesen 2011. dogovorio o tome sa predsednikom Emomalijem Rahmonom. Kasnije su se u pojavili problemi.

Moskovski listovi pišu da u Tadžikistanu nude da ta 201. ruska baza ostane tu pet do sedam godina. Objavljena je vest da Tadžikistan za to traži 250 miliona dolara. Ruska baza u Tadžikistanu je osnovana 2004. Po ugovoru o bazi koji ističe 2014. Rusija do sada nije plaćala, ali je davala vojnu tehniku.

U Dušambeu je Centar strateških istraživanja, pri predsedniku Tadžikistana, koji tvrdi da visina stanarine nije najvažnija, već ”poštovanje naših nacionalnih interesa”. Sajfulo Safarov iz Centra tvrdi da je priča o 250 miliona dolara izmišljena. Problem je što Rusija ne radi na obnovi vojne infrastrukture, zaustavljena je gradnja stanova za oficire, kao i modernizacija vojnog aerodroma ”Gisar”.

Ruska baza u Tadžikistanu ima 7.000 vojnika. Njena je uloga da sprečava prodor muslimanskih fanatika iz Avganistana ka bivšim sovjetskim republikama u Centralnoj Aziji.

I iz Kirgizije je stigla vest da vlasti u Biškeku nameravaju da od 2014. povećaju stanarinu za tri ruske baze. Ministar odbrane Talajbek Omuralijev je objasnio da se poskupljenje ne odnosi na četvrtu rusku bazu tj. aerodrom ”Kant”, koji radi za Organizaciju država kolektivne bezbednosti (grupe bivših sovjetskih republika).

 

- Mi smo planirali da tražimo od Rusije povećanje u skladu sa inflacijom - rekao je ministar.

U Kirgiziji je 954. baza za podvodna ispitivanja oružja na jezeru Isik Kul. U mestu Karakolu se ispituju ruska torpeda. Upravo tamo je testiran ”škval”, za koji Rusi tvrde da je najbrži torpedo na svetu. Torpeda se proizvode u Kirgiziji u vojnoj fabrici ”Dastan”, u kojoj 26 odsto akcija ima Rusija, a zainteresovana da kupi još 50 odsto. Iako je Kirgizija dužna Rusiji oko pola milijarde dolara, ona ne želi da smanji dug prodajom vojne fabrike ”Dastan”.

Za Rusiju je jako važan i centar vojne veze u Kara-Balte, kao i radioseizmička laboratorija u Majli-Suu. Rusi odatle održavaju vezu sa svojim podmornicama. U vreme ”revolucije lala” u Kirgiziji u leto 2010. Rusi su poslali specijalce ministarstva policije u te baze.

Rusija je uvela novi sistem rada u bazama u inostranstvu. Tamo su ranije bili oficiri sa porodicama. Postojale su škole i medicinske ustanove. Sada oficiri sami odlaze tamo na određeni rok. U Tadžikistanu je u ruskoj vojnoj bazi zaposleno dosta domaćih ljudi.

Jedina ruska baza u kojoj još postoji vojni gradić jeste ona u Azerbejdžanu u Gabali, velika radarska stanica.

Zbog zategnutosti odnosa Jermenije i Azerbejdžana često se spominje ruska 102. baza u jermenskom mestu Grjumi na severu te zemlje. Dogovor Moskve i Jerevana je potpisan 1995. Baza je proširena 2005. U Grjumiju se nalaze ruski kompleksi S-300, lovci ”mig-29” i 5.000 ljudi.