Srbiji preti glad
Suša je ove godine žestoko pogodila Srbiju, prepolovila prinose na njivama i nanela štetu od oko 2,1 milijarde dolara. Ovu poraznu činjenicu je obelodanio Vojislav Stanković, poljoprivredni stručnjak Privredne komore Srbije.
Zemlja plodnih oranica, uz sve nevolje, sada strahuje da li će imati dovoljno hrane, a stručnjaci preporučuju da, kako znamo i umemo, spas tražimo u prošlogodišnjim zalihama. Da nevolja bude veća, proizvođači najavljuju i pre početka jeseni znatno veće cene brašna, ulja, šećera, mleka, ali i mesa.
Na lageru Srbija trenutno ima oko 100.000 tona šećera, 60.000 tona ulja, 300.000 tona pšenice. Da li će to biti dovoljno ostaje da se vidi, ali je žalosno da žitelji zemlje koja se nekad ponosila dobrim rodom i prepunim ambarima troše poslednje rezerve da bi preživeli.
U Vojvodini, najvećoj srpskoj žitnici, poljoprivrednici stanje ocenjuju kao katastrofalno, a Bojan Pajtić, predsednik vojvođanske vlade najavljuje mogućnost proglašenja suše kao elementarne nepogode. Najviše je stradao kukuruz, a meteorolozi poručuju da ekstremna suša i toplotni talasi i dalje prete Srbiji. Može se očekivati značajnije smanjenje prinosa ekonomski najznačajnijih kultura - kukuruza, soje, šećerne repe, i to za najmanje 30 do 50 odsto, kao u vreme suše 2000. godine.
Štete u poljoprivredi 2000. godine iznosile su 700 miliona dolara, a 2003. godine skoro milijardu. Poljoprivredni stručnjak Zaharije Trnavčević tvrdi da je pet suša u poslednjih deset godina Srbiji odnelo čitavih deset milijardi dolara.
- Imamo Dunav i Savu, ali džaba kad ih ne koristimo. Sva voda ode u Crno more, umesto da navodnjavamo naše njive i oranice. Imali bismo dve setve u toku godine, a u povrtlarskim kulturama čak tri roda godišnje - smatra Trnavčević.
Hrana je svuda u svetu već odavno strateški proizvod, a cene će samo rasti. Nažalost, to u Srbiji niko ne shvata, pa se zato ni ne ulaže u poljoprivredu.
- Poljoprivreda u budžetu Srbije učestvuje sa samo 2,5 odsto što je nedopustivo. Ukoliko država zadrži ovako negativan stav prema poljoprivredi, onda ne treba da očekuje devize od izvoza poljoprivrednih proizvoda - navodi naš sagovornik.
Trnavčević tvrdi da nikada nijedan Institut u Srbiji nije dobio zahtev da istraži koliko je novca Srbija izgubila od suše, jer nadležni nisu spremni da se suoče sa visinom gubitaka.
- Jadno je to što nam preostaje da kao najprimitivnija plemena gledamo u nebo i zavisimo od dobre letnje kiše - kaže Trnavčević.
Profesor Miladin Ševarlić kaže da je potrebno da se izgradi primarna kanalska mreža i očiste postojeći kanali i sekundarna koja bi vodila do velikih gazdinstava. A za porodična gazdinstva rešenje bi bili mini-sistemi za navodnjavanje sa bunarima.
Poljoprivredni ekspert Milan Prostran tvrdi da je problem u tome što 20 godina niko nije ulagao u navodnjavanje:
- Postojeći sistemi za navodnjavanje su propadali tokom devedesetih, kada je zemlja vraćana seljacima, a oni nisu bili zainteresovani za navodnjavanje, a zatim i tokom tranzicije zbog velikog broja neuspešnih privatizacija u poljoprivredi. Uz to, od 2000. godine statistika je prestala da vodi evidenciju o ovim sistemima, tako da danas niko ne zna koliko tačno ima površina koje se navodnjavaju. Na začelju smo u Evropi, jer nismo ni pratili najave promena klime, a ulazimo u zonu mediteranske klime sa čestim sušama - kaže Prostran.
On navodi da su po navodnjavanju ispred Srbije čak i zemlje poput Makedonije, Grčke i Turske, dok je Albanija po tome uvek bila ispred nas.
|