Petak 20.07.2012.
21:48
Večernje novosti

Smrt vreba iz flaše lažnog pića

Foto: Ilustracija
 

Poslednje otkriće falš pelinkovca i vinjaka u Loznici u okviru akcije "Akciza", ukazuje da se ne odustaje od proizvodnje raznih "brlja“, koje vlasnicima divljih destilerija donose veliki profit. A ljubitelji pića te falsifikate u mnogo slučajeva plaćaju - glavom.

Krivične prijave

Miroslav Balošević, generalni direktor "Prokupca“ kaže da su do sada podneli desetak krivičnih prijava zbog falsifikovanja njihove rakije "stomaklija". Falsifikat sa lažnom etiketom se pojavio na Novom Beogradu i okolini prestonice, u Vojvodini, ali i u Vranju i Surdulici. Razlika falsifikovanog pića od originala je i u ceni. Prava „stomaklija“ košta oko 600, a falsifikat se prodaje po ceni od 450 do 480 dinara.

Nišlija Zoran Milkić (47), krajem marta prošle godine preminuo je na Klinici za endokrinologiju. U njegovoj krvi otkriveno je 1,29 posto metil-alkohola, a sumnjalo se da je konzumirao rakiju privrednog društva „Skajid d.o.o. Subotica“, koje se bavi proizvodnjom i prometom žestokih alkoholnih pića u proizvodnom pogonu u Prigrevici.

Falsifikovanim alokoholnim pićima ne samo da se nanosi šteta proizvođačima u vidu narušavanja ugleda njihovih brendova, već povećava troškove kompanija za uvođenje bezbednosnih mera, kakva je stavljanje holograma na pakovanja. Proizvođači ukazuju da, sem punjenja originalnih boca zamenama, falsifikatori i liju boce, koriste poluautomatizovane linije za punjenje i mašine za štampanje etiketa.

Dokazivanje pred sudom

U kruševačkom "Rubinu“ kažu da pred sudom moraju da dokazuju da uzorkovani proizvodi sa tržišta, koji su evidentni falsifikati, nisu njihovi proizvodi. Ukazuju i da do sada niko nije zatvorio prodavnicu u kojoj je prodavan falsifikovan vinjak kao što se, na primer, radi sa nekim drugim akciznim proizvodima.

Samo u poslednjih mesec dana falsifikovani vinjak kruševačkog "Rubina“, koji posluje u okviru Kompanije „Invej AD“ u Beogradu, otkriven je u Stajićevu kod Zrenjanina, Barajevu, Stepojevcu, Petrovaradinu, Loznici i Vrčinu.

Šteta je velika, a u "Rubinu" navode da se godišnje samo zbog količine prodatog falsifikovanog vinjaka gubi od 15 do 20 posto prihoda. A original vinjaka je najprodavaniji brend iz grupa alkoholnih pića, pa ne čudi što je na meti falsifikatora.

- Najbolja zaštita potrošača je kupovina u maloprodajnim objektima kojima kupac veruje, a na osnovu našeg iskustva i veliki maloprodajni lanci se mogu smatrati bezbednim mestima za kupovinu vinjaka - ukazuje Miroslav Jovanović, savetnik za razvoj i kvalitet "Rubina“.

Opasan

Prema podacima iz literature, i dve supene kašike metanola dovoljne da izazovu teško stanje pa čak i smrt čoveka. Metanol, inače, ne može da se razlikuje od etanola, („običnog alkohola“) po boji, mirisu i ukusu.

- Vinjak ne treba kupovati na pijacama i buvljacima, bez obzira na eventualno nisku cenu, jer su u najvećem broju slučajeva to punktovi za distribuciju falsifikovanog pića.

Lane su falsifikatori proizveli i distribuisali lažnu rakiju od kruške, čuvenu "viljamovku“, brend koji već 20 godina proizvodi "Porečje“ iz Vučja. Bilo je otkriveno 1.500 boca lažnjaka, ali se pretpostavljalo da na tržištu cirkuliše još oko 100.000 flaša napunjenih čistim etil-alkoholom.

- Nema kompromisa sa kriminalom i insistiraćemo da se otkriju i kazne krivci za ovo falsifikovanje neslućenih razmera - kaže Stevan Alavanja, koji je kupio Poljoprivredni kombinat.

Da je falsifikovanje alkoholnih pića postalo jedan od najunosnijih poslova, najbolje se vidi na buvljaku u Subotici. Ovde se već godinama viski "džek denijels“ može kupiti za 700, "gorki list“ za 500, "Simeksov“ pelinkovac za 300, votke od 200 do 600 dinara...

Ambalaža i etiketa falsifikata su naizgled isti, akciznih markica uglavnom nema, što prosečnom srpskom kupcu nije nimalo bitno, jer je cena ovih pića mnogo niža.

- Analizom jednog falsifikata pelinkovca u našoj specijalizovanoj SP laboratoriji utvrdili smo da nije ni približno istog sastava kao pravi i da je izuzetno lošeg kvaliteta, što može biti veoma opasno po zdravlje ljudi - kaže Željko Savić, direktor kompanije "Simeks“ iz Subotice. - A za takvo piće ne plaća se PDV, niko nema evidenciju u kojim količinama se proizvodi a time je direktno oštećena i država.

Na pijacama širom Srbije, "brlja“ svake vrste može da se pronađe pod imenom užičke šljivove rakije, ali tamošnja "mučenica“ zaštićena robnom markom i posebnom ambalažom - teško može da se falsifikuje.

- Do sada nismo imali pokušaje da neko falsifikuje našu etiketu i ambalažu, dešavalo se jedino da u restoranima gostima nude „staru sokolovu“, a da služe nešto drugo - objašnjava Rade Bogdanović, proizvođač čuvene rakije koju poznavaoci dobrih pića piju širom Srbije, ali i Evrope i Amerike. - U fabrici stakla u Paraćinu zaštitili smo našu bocu, samo mi možemo da je imamo. Drugu nabavljamo u Italiji i ta boca je dostupna svima, pa opasnost uvek postoji.

Bogdanović dodaje da na falsifikate, makar kada je reč o skupim pićima prepoznatljive marke, najčešće upozoravaju kupci, razočarani što im je neko "poturio falš" umesto kvalitetne kapljice.

2020 © - Vesti online