Selo vulkanskih bombi

 

Leti se u ovom selu koje su zaboravili i Bog i ljudi može sresti poneki putnik namernik, a zimi ga posećuju samo gladne zveri sa okolnih planina. Gornje Kratovo polako bi umiralo u agoniji anonimnosti da nije prirodnih retkosti koje ga čine zanimljivim za naučnike, a u poslednje vreme sve više i za turiste. U njegovoj okolini se nalaze vulkanske bombe, neke prečnika i od 80 cm, teške više od 200 kg, stvorene pre više miliona godina. Slične, ali dosta manje vulkanske bombe danas se mogu naći jedino još u Italiji i Brazilu.

Prema oceni poznatog srpskog istraživača Dušana Milovanovića, vulkanske bombe razasute po okolini sela Gornje Kratovo bile su stvorene pre 20-30 miliona godina, u vreme kada je eruptivna magma iz tada najvećeg vulkana na Balkanu blizu Kratova izbijala na površinu. Padajući na zemlju, od užarene lave, čija temperatura dostiže i 1.000 stepeni, formirale su se savršene forme u obliku lopte, u nauci poznate kao lapili.

One mogu biti veličine jabuke, ali i veće, poput onih u kratovskom regionu.

Žitelji sela nekada su vulkanske bombe koristili kao građevinski materijal za izradu kamenih kuća, a danas najčešće kao ukras. Sakupljač narodnih umotvorina Ilija Kitanovski vulkanske lopte je iskoristio kao dekorativni element prilikom ukrašavanja ograde svoje porodične kuće u Kratovu.

Osim domaćih, a u poslednje vreme i brojnih stranih naučnika i istraživača, za ovu prirodnu atrakciju sve više se interesuju i turisti. Međutim, glavni problem je što se zbog neizgrađenih puteva teško stiže do sela. Do vulkanskih bombi u selu Gornjem Kratovu, udaljenom od grada Kratova oko pet kilometara, može se stići samo peške.

- Selo je prekrasno. U njemu ima dosta prirodnih retkosti, poput vulkanskih bombi, ali je opustelo zato što nema puta. Više od 20 godina od opštine Kratovo tražimo da reši ovaj problem, ali niko do sada ni prstom nije mrdnuo. Drva i drugi teret, kao i namirnice i sve što nam treba iz grada još nosimo na magarcima. Drugog načina da se dođe dovde - nema - jada se 54-godišnji Mitko Cvetanovski iz Gornjeg Kratova.

Neukrotiva priroda Stevče Donevski iz Muzeja u Kratovu kaže da vulkanske bombe svedoče o neukrotivim prirodnim snagama koje su ostavile trag dešavanja u minulim vremenima, stvarajući unikatno delo. - Međutim, turistima treba ponuditi uslove, osmisliti njihov boravak u selu i naći nekoga mlađeg koji bi ih vodio kroz tajne ovog prirodnog rezervata, a to niko do sada nije učinio - smatra Donevski.

U Gornjem Kratovu se još ore na prastari način - ralom, zato što traktor ne može da stigne do sela. Glavna prevozna sredstva su magarci, a može se videti i i poneka koza i ovca.

- Danas ovde živi 30-ak ljudi, većinom staraca, a ranije je u selu bilo 300 žitelja. Naša porodica je nekada čuvala 150 ovaca i 15 goveda. Sada je selo pusto, nema puta i ljudi retko navraćaju - kaže 65-godišnji Stanojko Simonovski koji iz Kratova povremeno dolazi u rodno selo.

Uske staze koje vode do Gornjeg Kratova prolaze pored brojnih planinskih potoka i kroz živopisne predele Osogovskih planina. Šumeći i penušavi vodopadi duž toka Tabačke reke, sa brojnim pritokama i planinskim izvorima, koji u slapovima padaju sa stena i klisura, s pravom nose epitet božje mesto, kako su ga još davno nazvali nemački rudari iz Šlezije koji su u okolini Kratova istraživali i vadili rudu.

Selo Gornje Kratovo je bilo poznato i po kvalitetnom orahovom drvetu. Za vreme bivše Jugoslavije orahovo drvo je odavde bilo masovno odnošeno u Kragujevac, gde se koristilo za potrebe vojne industrije. Oraha i danas ima na pretek, ali nema zainteresovanih. A i da ima, nema načina da se iz sela preveze. Njegovi žitelji spas vide u vulkanskim bombama i turističkoj afirmaciji sela. Tada bi se verovatno vratili i davno iseljeni žitelji, a možda bi selo dobilo i nove stanovnike.