Srpske učiteljice na dvoboju

U današnje vreme, kada su prave vrednosti ustuknule pred trivijalnim stvarima, šundom i kičem i kada se pametan i obrazovan čovek ne ceni ni "ko pola lista duvana", Ninoslav Stanojlović, profesor istorije iz Jagodine, spasonosni beg nalazi u izučavanju prošlosti. Zato za sebe kaže da nije prozorljivi zvezdočatac, već se bavi povesnicom, ali roneći kroz prošlost, zaboravlja sadašnjost, a o budućnosti ne želi ni da misli.

Još kao student Filozofskog fakulteta prelistao je bezbroj dokumenata, pričao sa mnoštvom potomaka značajnih ljudi iz naše istorije i budućim generacijama ostavio ne samo važne podatke, već i retke fotografije i originalne dokumente. Tako je Stanojlović postao hodajuća enciklopedija, jer ne postoji ličnost, naročito iz Pomoravlja, koja je ostavila bilo kakav trag u našoj istoriji da Ninoslav ne zna gotovo sve o njemu.

Prošle godine je obeleženo 200 godina srpske diplomatije, a ovih dana u žiži interesovanja je Vuk Jeremić, koji je izabran za predsedavajućeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Da li je Srbija imala diplomate vredne pomena?

- Kako da ne. Iz prve polovine 19. veka najuticajniji diplomata bio je Avram Petronijević, koji je 1846. godine podigao Staklaru u Jagodini, koja je bila prva fabrika u Srbiji. On je bio popečitelj spoljašnjeg dela i na tom položaju je umro u Carigradu. Njegov sin Milan, koji je studije prava započeo u Hajdelbergu, a završio ih u Minhenu, ceo svoj život bio je u diplomatiji. Nekoliko puta je bio ministar spoljnih poslova, potpredsednik vlade i ambasador u Turskoj, Rumuniji, Rusiji. Zvali su ga "kapućehaja", što na turskom znači "ambasador".

Pašićeva pisma Kako ste došli do potomaka Stevče Mihajlovića, predsednika vlade od 1875. do 1870? - Stevča se tri puta ženio i imao puno dece. Razmišljao sam kako da nađem potomke. Onda sam došao do podatka da je iz prvog braka sa Mirjanom Obrenović, bratanicom kneza Miloša, imao decu Milana, Savku i Mihajla. Našao sam i račun za haljinu koju je Mirjani poklonila kneginja Ljubica, kada se udala za Dimitrija Radenkovića. Oboje su umrli veoma mladi, a njihov sin Milan imao je osmoro dece. Pronašao sam da je poslednji Dušan Duka, koji je rođen 1897. godine, umro u Kraljevu. Kako se te godine republičko takmičenje iz istorije održavalo baš u Kraljevu, ne budem lenj i nađem njegovu kuću. Žena koja je stanovala u njoj, dala mi je telefon njegovih naslednika koji žive u Beogradu. Kod njih sam našao fotografiju Svetozara Markovića s posvetom, Pašićeva pisma, posvetu kralja Nikole Stevči, album sa fotografijama. Priče sa dedinog otomana Ninoslav Stanojlović je rođen 20. novembra 1964. u Jagodini. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, odsek za istoriju 1990. godine. Od tada radi kao profesor istorije u OŠ "17. oktobar". Rođen je u staroj Jagodinskoj porodici. Svakog popodneva posle ručka deda Jovan Lazić bi spuštao zavese, a Ninoslav i njegova sestra Milena bi legli na otoman i slušali njegove priče. Ninoslav je već tada znao da će studirati istoriju.   Objavio je knjige: "Nušić i Jagodina", "130 godina Crvenog krsta u Jagodini" i "Pozorište u Jagodini", kao i 100 manjih radova. Saradnik je i enciklopedijskog projekta Matice srpske "Srpski biografski rečnik", u kojem piše biografije znamenitih Pomoravaca. Saradnik je i mnogih stručnih časopisa.   Oženjen je Mirjanom sa kojom ima sinove Miloša i Milana.   Dužnost prema državi Ninosav Stanojlović drži oproštajno pismo Nušićevog sina Strahinje, koje je pronađeno u njegovoj uniformi u kojoj je poginuo 1915. godine kao jedan od 1.300 kaplara: "Mojoj porodici, Molim joj da mi oprosti sve pogreške i sve uvrede koje sam prema njoj učinio. Neka ne žale mnogo za mnom i neka se teše da sam poginuo ispunivši sve one dužnosti koje je država tražila od mene."

Da li je možda neki Jagodinac obavljao funkciju koja je sada poverena Jeremiću?

- Jeste Momčilo Ninčić, čiji je otac Aron bio advokat i sudija u Jagodini. Poreklom su iz Kanjiže, a pronašao sam i podatak da su dobili plemstvo od nekog austrijskog cara. Ninčić je pravne nauke i doktorat završio u Parizu 1899. Bio je ministar finansija, ministar građevine, tvorac prvog budžeta zajedničke države južnih Slovena, Kraljevine SHS, a na prvih 10 novčanica nove države nalazi se njegov potpis. Bio je i ministar pravde, trgovine, industrije, ministar spoljnih poslova u srpskoj vladi na Krfu, kao i u više međuratnih vlada, potpredsednik izbegličke vlade u Londonu. Ono što je najinteresantnije jeste da je njegova ćerka Olga tokom drugog svetskog rata bila Titova sekretarica, a sin Đura komesar partizanskog odreda. Čudna priča, kao sinovi vojvode Mišića - jedan u četnicima, drugi u partizanima. To samo kod nas može da bude.

Da li je ovaj učen čovek poznat po još čemu?

- Interesantan je i zbog toga što se oženio Spomenkom Milošević, ćerkom Raše Miloševića, osnivača Radikalne stranke, i Drage Jočić, koja je bila prva žena lekar u Srba. Iako je doktorirala medicinu u Cirihu, nisu joj dozvoljavali da radi, jer su se žene teško zapošljavale čak i kada su 1863. godine uveli Višu žensku školu.

Da li je Jagodina imala još neku pametnu glavu kojom može da se pohvali?

- Prvi Jagodinac sa fakultetskom diplomom bio je Milan Petronijević, a drugi Milan Nedeljković Piroćanac, koji je studije završio na Sorboni. Bio je predsednik vlade i ministar u nekoliko saziva. U to vreme država je ulagala u školovanje dobrih đaka, bila ona i deca seljaka i zanatlija. Prvi srpski lekar bio je Dimitrije Mihajlović iz Jagodine, koji je medicinu završio u Carigradu i koji je u Turskoj dugo radio kao vojni lekar. Kada se vratio u Srbiju, nisu mu priznali diplomu, pa je morao da se doškoluje u Parizu.

Rekli ste da žene čak i kada bi završile školu ne bi mogle da se zaposle. Postoji li ipak neka koju treba pomenuti?

- Ljubica Rakić iz Jagodine bila je prva žena doktor pedagogije, a Leposava Mijušković književnica. Obe su u Jagodini završile Višu žensku školu i zaposlile se kao učiteljice. Usud je hteo da se obe zaljube u istog oficira. Kako su obe imale puške, potegle su jedna na drugu. Ljubica je ranila Leposavu. Kako je Leposavin otac bio imućan, da bi zabašurio stvar, uplatio joj je školovanje u Cirihu. Ona je 1915. godine doktorirala pedagogiju i udala se za strica akademika Miodraga Jovičića. U Srpskom književnom glasniku objavila je desetak pričica. Umrla je od tuberkuloze.

Da li su žene pokušale da poboljšaju svoj položaj u društvu?

- Da, borile su se za svoja prava. Negosava Trajković, na primer, bila je najuspešniji predsednik Kola srpskih sestara. Ovo udruženje je osnovano avgusta 1903. godine u Beogradu, a samo mesec dana kasnije u Jagodini. U jednom trenutku okupljalo je 300 žena iako je Jagodina tada imala samo nekoliko hiljada stanovnika.

Kakva je danas situacija u Jagodini?

- Pored brojnih funkcija Momčilo Ničić je bio i akademik, a danas Jagodina nema nijednog akademika. Poslednji je bio Miodrag Jovičić, koji je umro 1999. godine. Imali smo i prvog akademika Srpskog učenog društva, sadašnje Akademije nauka. Bio je to major Mihajlo Ilić, koji je 1873. godine postao pravi član, a ne redovni kako se sada kaže.

Ima li Srbija sada tako učene ljude, da li današnje diplomate dobro obavljaju svoj posao i koliko su cenjeni u svetu?

- Ne znam ni šta bih odgovorio na to pitanje. Sve je izgubilo smisao, ovde ostaju prosečni ili ispod prosečni, dok sposobni i pametni posle školovanja odlaze u inostranstvo. Ostali se bave politikom. Pri Ministarstvu spoljnih poslova postoji kurs koji pohađaju svršeni studenti fakulteta društvenih nauka i onda odlaze u diplomatiju. A pre Prvog i Drugog svetskog rata našu zemlju u inostranstvu predstavljali su vrhunski intelektualci i stvaraoci. Danas su to anonimna imena i prezimena, uglavnom ljudi bez stava i principa.