Špijuni prate svaki "klik"

Kako biste se osećali kada bi znali da državne obaveštajne agencije legalno mogu da prate svaki vaš korak na internetu, SMS poruku ili obavljeni razgovor?

Među predlozima se nalazi i ideja da se podaci o "kretanju" svakog Australijanca na internetu ili telefonskoj mreži drže u dosijeima do dve godine. Takođe, i da špijunske agencije dobiju pravo povećanog pristupa društvenim medijima kao što su Tviter i Fejsbuk.

Ovaj papir sa predlozima za diskusiju obelodanilo je ministarstvo državnog

"Erozija privatnosti"

Grupe koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao i pojedini političari, s druge strane, ističu da je to prvi korak u "sistematskoj eroziji privatnosti na internetu i u globalu".
- Ovaj ekstremni predlog zasnovan je na stavu da bi svi naši lični detalji trebalo da budu pohranjivani kod davaoca usluga, tako da svaki pokret koji napravimo može da bude praćen ili pregledan kasnije - kaže senator Zelenih Skot Ladlam.

pravobranioca i u njemu se nalazi više od 40 predloga koji, ukoliko budu usvojeni, predstavljaju najveće proširenje ovlašćenja obaveštajne mreže još od reformi Džona Hauarda, posle terorističkog napada u Njujorku 2001. godine.

Sada se ovaj nacrt nalazi na javnoj raspravi, tokom koje će biti održana serija rasprava iza otvorenih i zatvorenih vrata.
- Ovo će biti jedna od najkontroverznijih istraga koje su ikada vođene. Jednom kad ljudi pogledaju predloge biće veoma zanimljivo videti reakcije. U Ujedinjenom Kraljevstvu ovako nešto izazvalo je burna reagovanja - kaže za izdanja "Ferfaksa" jedan od predstavnika Federalne vlade koji želi da ostane anoniman.

Slično zadržavanje podataka o ljudima, iako na duplo kraće vreme (godinu dana), predmet je široke rasprave i engleski komesar za informisanje Kristofer Grejem kaže da tek treba da se utvrdi stav o ustanovljavanju ovakvog režima.

Materijali za diskusiju predviđaju promene različitih zakona koji se odnose na šest obaveštajnih agencija - uključujući ASIO, ASIS i odgovarajuću službu oružanih snaga.
Predlozi su podeljeni u tri grupe, one s kojima se vlada slaže, one koje razmatra i one za koje su tražena dopunska mišljenja.

Detalji o "kretanju"

Predložena reforma za koju se očekuje da će izazvati najviše reagovanja jeste nastojanje da se svi davaoci usluga u telekomunikacijama prisile da detalje o "kretanju" svojih korisnika čuvaju dve godine. Dok pojedine kompanije dobrovoljno zadržavaju takve podatke u odgovarajućem periodu, druge brišu tragove o pozivima i saobraćaju na internetu, skoro isto tako brzo kako im pristižu.

Takvo zadržavanje podataka predmet je velike globalne debate. Agencije za zaštitu zakona i obaveštajne agencije argumentuju svoj zahtev time što im je teško da prate kretanje "ciljeva" na internetu zbog pojave društvenih medija i komunikacionih programa, kao što je "Skajp".

Sistem ovlašćenja

Među predlozima se nalaze i izmene u do sada veoma ograničenom sistemu šta koja agencija može, a šta ne. Tokom šest decenija, na primer, ASIO je bila jedina špijunska agencija ovlašćena da rutinski sakuplja obaveštajne podatke o Australijancima.

Međutim, promene sada predviđaju i da osoblje ostalih agencija - ASIS (inostranstvo) i DSD (vojska) ima pravo da prati australijske državljane u inostranstvu, u slučaju da oficir ASIO nije prisutan.

ASIO, čija glavna uloga jeste da posmatra ljude u Australiji, mahom državljane, koji mogu da predstavljaju opasnost po bezbednost, radi po specifičnim zakonskim okvirima, izrađenim kako bi se zaštitila ljudska prava. U slučaju da se sličnim poslom počnu baviti ASIS i DSD, Australijancima bi, veruje se, ta zaštita bila uskraćena.