Koliko para toliko vida
Zato je i priča o 25-godišnjoj Nadici Jelić iz Kumane kod Zrenjanina samo jedna od brojnih u kojoj će zdravlja, pa i života biti onoliko koliko bude novca.
- Imala sam pet godina i išla u obdanište kada mi je utvrđena kratkovidost, određena dioptrija i ja dobila svoje prve naočare - priča ova devojka o početku svog hoda po mukama.
Naočare nije sama birala. Široki okviri i debela stakla kakvi su oni koji se dobijaju besplatno na račun zdravstvenog fonda, prekrivali su joj skoro pola lica. Trebalo je izdržati surovu iskrenost vršnjaka da su je pomagala naružila i pomiriti se sa nadimcima kojim je obeleženo detinjstvo većine slabovidih dečaka i devojčica. I sve bi to Nadica podnela da polaskom u školu dioptrija nije rasla i da se, uprkos sve debljim i težim staklima, njena glavica nije povijala ka svesci, a slova i brojke na tabli iz dana u dan prekrivala sve gušća magla.
- Imala sam deset godina kada sam prvi put operisana u Rusiji. Dijagnoza je bila ablacija rožnjače. Moji roditelji, bezemljaši i tada i sada, nisu mogli da dozvole da oslepim. Organizovana je humanitarna akcija i meni je vid spasen - nastavlja Nadica, koja ima i dve sestre, 32-godišnju Draganu i 22-godišnju Georginu.
Obe su nezaposlene kao i otac Milutin, od čije se radničke plate udružene sa majčinom nekada moglo pristojno živeti. Ali, dođoše zla vremena, fabrike zatvoriše i roditelji ostadoše bez posla, a Nadicin vid ponovo poče naglo da slabi. I ponovo je četiri godine kasnije slepila spasiše ruski lekari, a novac obezbediše ljudi tankog novčanika, ali velikog srca.
Prošlo je od tada 12 godina. Nadica nosi naočare dioptrije minus 23, odnosno 22,5. Povremeno odlazi na kontrole u Novi Sad.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Da sam mogla redovno, a to znači dva puta godišnje po deset dana da idem na lasersku akupunkturu i primam intramuskularne injekcije N20, ne bih po treći put u životu bila u situaciji da spasavam vid, ili ono što je od njega ostalo. Ali, i to malo meni je veliko, kao što su mi velike 22.000 dinara po ciklusu. Majka Branka odnedavno ponovo radi u fabrici obuće u Novom Bečeju, ali njena plata nije veća od ovog iznosa i dovoljna je samo da ne budemo gladni. Saznala sam za "Vesti" i akcije Humanitarnog mosta i odlučila da se obratim zemljacima u dijaspori. Pet stotina evra godišnje verujem da se može skupiti. Ako 100 zemljaka pošalje po pet evra, sve su šanse da ću umaći belom štapu od kog bežim skoro 20 godina - kaže Nadica, a u glasu joj se mešaju umor, nada, strah i vera.
Ta mešavina osećanja uvod je u ono što Nadica ostavlja za kraj razgovora. Uznapredovala katarakta lako može da preraste u glaukom ili drugu bolest koja će je trajno lišiti vida.
- I operacija katarakte mora biti obavljena na privatnoj klinici. Išla sam u državnu, ni za dve godine neću doći na red, a moje oči neće toliko izdržati. Zato molim sve ljude dobre volje da mi pomognu da nabavim 2.400 evra. Znam da je to mnogo novca i da će trebati vremena da se skupi, ali ako dobijem 250 evra i odmah odem na prvu terapiju, operaciju ću dočekati sa sadašnjom dioptrijom - kaže Nadica Jelić koja, iako od života tako malo traži, ni to malo ne dobija.
Kontakt adresa
Ukoliko želite da pomognete da se prikupi 500 evra i Nadica Jelić ode u Novi Sad na dve desetodnevne terapije kako bi sačuvala ovo malo vida što joj je ostalo do operacije katarakte, možete je pozvati telefonom radi dogovora o načinu slanja donacije na broj: +381 63 15 21 387. Adresa porodice Jelić je: Ulica proleterska 21, 23.271 Kumane, Srbija.
Nadica Jelić želela je da se školuje. Upisala je srednju medicinsku školu u Beogradu, smer za fizioterapeuta. Nažalost, nije ju završila.
|