Tuđa tuga boli kao svoja

Nisu zaboravljeni: Vera i Dejan Milošević

Sudbina bivšeg ratnika, teško obolelog od vijetnamskog sindroma, i njegove majke Vere, koji žive u nelegalno useljenom stanu, bez struje i vode, od skromnih i neizvesnih prihoda, veoma je potresla ovu plemeniti ženu.

- Duša me boli kad pročitam kako žive. I sama sam majka i mogu da zamislim kako je Veri da gleda svoje dete, svu tu sirotinju i bolest. Molim vas da poručite Dejanu i Veri da ova donacija neće biti i poslednja. Pomagaću im koliko mogu. Imam i dobru prijateljicu koja živi u Vranju, dogovoriću se sa njom da ih poseti i vidi šta im je najpotrebnije. Od srca želim da im pomognem. Kad pomoć stigne i ja ću se nekako osećati bolje - poručila je naša čitateljka iz Kanade, otkrivši nam o sebi tek jedan detalj, da se nekada bavila novinarstvom.

Kad stigne, novčani prilog će sigurno dobro doći majci i sinu koji godinama trpe nevolje. Odnedavno imaju i podršku humanih čitalaca "Vesti" koji nepogrešivo osećaju kome i kako treba da pomognu.

Na bosanskom ratištu Dejan se našao kada je imao samo 19 godina, a kada se vratio kući povukao se u sebe i svoju samoću. Majka je činila sve da mu odagna loša sećanja, preživljene traume, ali, nažalost, posledice su trajne. Umesto da vreme provodi sa svojim vršnjacima, da deli sa njima radosti i tuge, sanja o zasnivanju porodice, ovaj mladić može da računa samo na samoću. Majka pokušava da mu ublaži tugu, ali je često i sama očajna. Umorna od života i svakodnevnih briga 59- godišnja Vera jedva čeka da ode u penziju. Plata kuvarice u Jumku od samo 9.000 dinara kasni mesecima. I da nije pomoći dobrih ljudi sve bi bilo mnogo teže.

Sada majka i sin znaju da nisu prepušteni surovoj sudbini, stekli su nove prijatelje širom sveta koji su im pružili ruku u nevolji i otvorili srca.