Treba da platimo i uništavanje vakcina

Očigledno je da ni organizovana imunizacija školske dece neće popraviti ukupan broj vakcinisanih, ali o tome koliko će državu koštati uništavanje vakcina, niko od nadležnih ne želi da govori.

"Ukoliko bude viška vakcina, one će morati da se unište po kriterijumima Evropske unije, a za to ne postoje uslovi u našoj zemlji. Za sada se medicinski otpad, a samim tim i vakcine izvoze u inostranstvo na uništavanje. Najčešće je to Austrija. To se radi u posebnim spalionicama, na temperaturi većoj od 1.000 stepeni Celzijusa. Te spalionice imaju posebne filtere koji vezuju gasove", rečeno je "Blicu" u Institutu za zaštitu zdravlja “Milan Jovanović - Batut”.

I Hrvati se preračunali Nije Srbija jedina u kojoj je ostala velika količina neiskorišćenih vakcina. Hrvatska je naručila 1,5 miliona doza, što je koštalo oko osam miliona evra, a do sada je, prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, potrošen tek stoti deo toga. Slično je i u ostalim evropskim zemljama, koje pokušavaju da se reše viška vakcina donacijama nerazvijenom svetu.

U Apotekarskoj ustanovi Beograd takođe kažu da svi lekovi, pa i vakcine kojima istekne rok upotrebe, moraju da se uništavaju posebnom plazma tehnologijom, što se ne radi kod nas, već samo u inostranstvu. Kilogram takvog medicinskog otpada plaća se od 1,5 do 2,5 evra.

Direktor Instituta za imunologiju i virusologiju Torlak Ranko Dakić, pak, tvrdi suprotno. On kaže da neiskorišćene vakcine neće morati da se izvoze u inostranstvo, već mogu da se unište i u Torlaku.

Dakić podseća da je ova ustanova pre svega zadužena za skladištenje i distribuciju, ali ako stigne zahtev, radiće se i uništavanje vakcina.

"Procedura kod uništenja je jasna. Nalog daje posebna komisija na čijem čelu se nalazi farmaceut. Obavezno se obavlja dekontaminacija tog otpada u autoklavu pod visokim pritiskom i temperaturom. Temperatura mora biti oko 130 stepeni i pritisak oko 1,5 bara. Nakon dekontaminacije materijal ide na mlevenje i dalje se tretira kao komunalni otpad. Uništava se i papirna ambalaža. O svemu tome pravi se zapisnik u prisustvu odgovornih lica. Nikakvo spaljivanje nije potrebno", objašnjava Dakić.

Članovi radne grupe, pak, tvrde da je prerano govoriti o tome koliko će vakcina ostati neiskorišćeno. Oni kažu da imunizacija neće biti završena krajem februara ili početkom marta, kada se očekuje vrhunac trećeg talasa.

Doktor Branislav Tiodorović je nedavno rekao da se u rezervi mora imati bar 300.000 doza kako bi se vakcinacija nastavila tokom cele godine, ukoliko virus bude cirkulisao. Tako, nadaju se oni, u Srbiji ne bi trebalo da ostane veliki broj neiskorišćenih vakcina.

Bilo da se unište u zemlji ili da se izvezu u inostranstvo, neiskorišćene vakcine skupo će nas koštati. Zna se da je za svaku dozu izdvojeno 799 dinara, a koliko će koštati njihovo uništavanje, niko nije mogao da precizira. Prekidanjem nabavke od prvobitne zamisli od tri miliona doza sprečeno je da se pričini još veća šteta.