Švendiman: Nisam hteo da provociram
"Nisam tu odluku doneo, niti sam je objavio s namerom da isprovociram odgovor srpskih vlasti ili predstavnika srpskog naroda. To je jednostavno bilo ispravno da se uradi u pravo vreme i ja sam to uradio. Smatrao sam da ljudi koji su oštećene stranke i ljudi koji su bili pod istragom zaslužuju da se ovo završi, čak i ako bi odgovor javnosti bio neugodan za mene", smatra Švendiman.
|
Švendiman je funkciju šefa Posebnog odeljenja za ratne zločine i zamenika glavnog tužioca Tužilaštva BiH obavljao od novembra 2007. do decembra 2009. godine. Kao međunarodni tužilac angažovan je od maja 2006. godine na osnovu odluke Visokog predstavnika u BiH. |
On je za "Džastis riport" rekao da su istrage u predmetu "tuzlanska kolona ", koja se vodila protiv bivšeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i još šest osoba, zbog zločina počinjenog 15. maja 1992. godine kada su pripadnici Teritorijalne odbrane napale kolonu JNA, kao i istraga protiv tri lica osumnjičena da su od maja 1992. do kraja 1995. godine učestvovala u ubistvima 48 srpskih civila na području Bradine i Glavatićeva, u opštini Konjic, trajale više od dve godine.
Švendiman kaže da se to "komplikovani predmeti koji su privukli veliku pažnju javnosti".
"Umesto da se ta odluka sazna tokom vremena, što bi vodilo raznim spekulacijama, smatrao sam da je ispravno da to saopštim javno i na najbolji način objasnim zašto je ta odluka donesena", rekao je Švendiman, napominjući da je očekivao prigovore u slučaju "tuzlanska kolona" nakon, kako je naveo, nesrećnog rezultata beogradskog suda u slučaju "Jurišić".
Okružni sud u Beogradu je u septembru prošle godine nepravosnažno osudio Iliju Jurišića na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na kolonu JNA koja se u maju 1992. godine povlačila iz Tuzle. Švendiman je u intervjuu za "Džastis riport", koji je dao mesec dana nakon odlaska iz BiH, istakao da je njegov cilj bio da radi, kako kaže, objektivno i da uticaj javnosti i politike ne budu faktor pri odlučivanju šta da učini sa istragom i procesuiranjem određenog predmeta.
On tvrdi da su strani kadrovi potrebni u Tužilaštvu i Sudu BiH, što je, prema njegovom mišljenju, ključno za dalji rad u naredne tri godine, a možda i duže.
Govoreći o Strategiji za procesuiranje ratnih zločina, koja je usvojena krajem 2008. godine, kojom je predviđeno okončanje težih slučajeva za sedam, a ostalih za 15 godina, Švendiman je rekao da su "rokovi nepromišljeni i nelogični, jer su postavljeni bez osnove ili podrške u činjenicama, kao i bez pravog razumevanja onog što uključuju".