Ekonomisti: Nemačka da izađe iz EU i vrati marku

Nemci postaju svesni paradoksa da, sa jedne strane finansijski pomažu zemlje sa juga EU koje su u krizi, a sa druge strane uopšte nisu omiljeni susedi.

Sve češće se čuje pitanje: Da li bi se problem evrozone rešio ukoliko Nemačka ponovo uvede marku?

Manfred Nojman, profesor na Univerzitetu u Bonu, oprezno formuliše ideju koja je do sada važila za tabu. "Moramo razmišljati u pravcu da se mi uopšte ne uklapamo u evrozonu".

Nojman razliku u odnosu na ostale države evrozone vidi u stepenu industrijalizacije. Dok u Nemačkoj industrija u BDP učestvuje sa 20 odsto, u Francuskoj, na primer, taj procenat je opao na 10-12 odsto.

"Nemačka industrija stalno raste, a industrija Italije zbog rasta njenih troškova postaje sve manje konkurentna" , navodi Dojče vele.

Iste argumente kao i Nojman imaju i dvojica američkih ekonomista Klod Prestovic i Džon Prout, koji smatraju da evrozona nije u problemima zbog dužničke krize i ekonomske slabosti država na njenom rubu, nego zbog izuzetne konkurentnosti nemačke privrede.

Oni smatraju da je to što dosadašnje krizne mere nisu donele rezultate u stvari posledica greške u stavu da će ostatak Evrope time što smanji troškove države postati konkurentniji, odnosno nalik Nemačkoj.

Slični stavovi, prema kojima su Nemci sa solidnim budžetom smetnja u monetarnoj uniji, postoje već 20 godina.

Kako je nemačka marka brzo postala osnovna valuta, ostale valute su bile pod stalnim pritiskom tržišta koje je smanjivalo njihovu vrednost. Dolazilo je do intervencija centralnih banaka, ali i do jedne važne krizne sednice.

"Na veliko iznenađenje ministara finansija i bankara Francuska je predložila da Nemačka istupi iz Evropskog monetarnog sistema", podseća Nojman. Ipak, to se tada nije desilo.

Jens Ehrhard, poznati savetnik za investicije, takođe veruje da evro neće preživeti u sadašnjoj formi. On je izjavio da je jedino smisleno rešenje da Nemačka napusti evrozonu.

Države koje zadrže evro moraće radikalno da smanje njegovu vrednost. Na taj način zemlje Mediterana ponovo bi dobile šansu da postanu konkurentne.

To bi, istovremeno, značilo da bi ponovo uvedena nemačka marka naglo dobila na vrednosti, pojašnjava Volfgang Franc, predsednik Saveta stručnjaka, navodi Dojče vele.