Frula kao antidepresiv
Odrastao je u Kragujevcu, u radničkoj porodici. Otac je radio kao oružar u Zastavi, a majka je bila domaćica. Prva frula mu je, kaže, bila varjača.
- Počeo sam da sviram još kao dečak, dok me je stric Životije držao na krilu i dok smo čuvali stoku. On je bio samouk, svirao je u šarenu vašarsku frulu i dvojnice, i bio je pravi čobanski virtouz... Talenat sam nasledio i od dede Draga, majčinog oca, koji je imao svoju bandu. Pamtim da sam kao mali krao njegovu violinu iz kofera.
Prva pesma koju je odsvirao bila je "Čoban tera ovčice"... Otac ga je naterao da završi zanat, pa je Milinko neko vreme radio kao autoelektričar u Zastavi.
- Radio sam posao koji ne volim da bih preživeo, a od onog što volim nisam mogao da živim. Danas samo od frule živim...
Ljubav prema muzici, još dok je slušao čuvenog frulaša Savu Jeremića, odvela ga je u KUD "Abrašević" iz Kragujevca, gde je upoznao Boru Dugića.
- Čika Savina svirka je meka, topla, narodska, dok je svirka Bore Dugića tehnički tačna i instrumentalno perfektna. Od Bore sam naučio sve tehnike koje mora da poseduje jedan frulaš da bi vladao frulom. Ali, prilikom muziciranja najbitnija je duša svirača.
Saradnja sa KUD "Abrašević" i još nekoliko folklorno-umetničkih društava donela mu je i brojne nastupe u zemlji i inostranstvu, a već tada je počeo da niže i prve nagrade.
- Svirka se sa livada i pašnjaka, krštenja i svadbi preselila u koncertne dvorane, bioskopske sale, pozorišne predstave, likovne kolonije, pesničke i književne večeri... Danas je svaki orkestar nezamisliv bez frule. Njen čaroban zvuk čuje se u svim vrstama muzike, od etno i narodne do džeza...
Sa Bistrikom je proputovao gotovo pola sveta. Kaže, čak šest pasoša je ispunio. Nastupali su skoro u celoj Evropi. Južnoj i Severnoj Americi, Kanadi, Rusiji... Svirali su predsednicima država, ministrima, diplomatama i običnom svetu.
- Uz ime Gorana Bregovića i Emira Kusturice stoji i ime Bilje Krstić. Ona je poštovana i priznata umetnica u celom svetu - priča Milinko.
Krst u brduInspiraciju Milinko pronalazi u selu Gornje Grbice kod Kragujevca. |
Bistrik je, dodaje Milinko, jedna velika porodica.
- Svega je tu bilo... Sećam se nastupa u Italiji, Bilja je izašla na scenu i taman kad je trebalo da zapeva u grlo joj je uletela mušica. Uz malo kolutanja očiju, snalažljivosti i hladne vode sve se dobro završilo. A jednom kad smo se vraćali iz Banjaluke vozaču autobusa je zazvonio telefon, a on je rekao: "Evo, vozim Sanju Ilić i Balkaniku".
Milinko, koji je osam puta osvajao titulu Prve frule Srbije i niz drugih priznanja, bio je angažovan i na snimanju muzike za film "Montevideo, Bog te video". Sarađivao je sa Bajagom, Borom Čorbom, Goricom Popović, Tošetom Proeskim...
- Sa Tošetom smo imali nekoliko koncerata. Kad bi zapevao "Zajdi, zajdi", neki evergrin ili svetski hit, svi bi ostali bez daha.
Kroz njegovu školu frule "Sveti Vladika Velimirović" u Kragujevcu dosad je prošlo 50 učenika.
- Javljaju se i penzioneri koji hoće da sviraju svojim unučićima. Frula deluje terapeutski, umirujuće i blagotvorno. Iz moje škole izašlo je i 15 frulaša. Na Kosovu sam imao 10 učenika, a interesuju se i iz dijaspore.
Milinko u svojoj kolekciji ima više od 60 frula. Nabavlja ih u Kraljevu, od majstora Pavla Obradovića. Koštaju od 100 do 500 evra, u zavisnosti koje je dužine i od kojeg je drveta.
- Svako drvo daje svoj zvuk... Posedujem set velikih frula koje se zovu duduci i kavala koji imaju promukao, setni ton. Oni se koriste u duhovnoj muzici. Manje frule su za kola. One imaju vedar i razdragan zvuk - otkriva ovaj majstor frule, koji je izdao i album "Pletenica".
U svemu što radi najveća mu je podrška supruga Zorica. Upoznali su se na jednoj seoskoj zabavi i već 28 godina su u srećnom braku. Sa njima poslednjih 10 godina živi i ćerka Zoričinog brata - Aleksandra.
- Aleksandra ide u muzičku školu, svira klavir pa često zajedno zasviramo klasičnu muziku. Izvodimo dela Baha, Šopena, Mocarta... - kaže Milinko i dodaje da najradije zasvira pesmu Petra Tanasijevića "Jutros mi je ruža procvetala"...