CERN: Otkrili smo "Božiju česticu"
"Analizirajući naše merne podatke primetili smo jasne znake postojanja nove čestice, na nivou poverenja od 5 sigma, u masenom regionu oko 126 GeV. Izvanredne performanse velikog hadronskog sudarača (LHC) i eksperimenta ATLAS, kao i ogroman trud velikog broja ljudi, doveo nas je do ovog uzbudljivog trenutka“, rekla je portparol ATLAS eksperimenta Fabiola Đanoti, "ali potrebno je još neko vreme pre nego što zvanično objavimo rezultate.“
|
Sledeći koraci
Zvanično objavljivanje rezultata očekuje se krajem jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine. |
Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen“, navodi portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela. „Implikacije ovoga su izuzetno značajne i upravo zbog toga moramo vrlo detaljno analizirati i proveriti rezultate.“
"Teško je ne biti uzbuđen zbog ovakvih rezultata“, rekao je CERN-ov direktor istraživanja Serđo Bertoluči. „Prošle godine smo objavili kako ćemo u 2012-oj ili naći novu česticu nalik na Higsov bozon, ili isključiti mogućnost njegovog postojanja. Uz sav neophodan oprez, čini mi se da se sada nalazimo na raskrsnici: nova čestica koja je uočena ukazuje na budući put u pravcu detaljnog razumevanja onoga što vidimo u podacima.“
Rezultati koji su danas predstavljeni označeni su kao preliminarni. Oni su zasnovani na podacima prikupljenim tokom 2011-te i 2012-te, dok se neki podaci iz 2012-te još uvek analiziraju. Zvanično publikovanje danas prikazanih rezultata očekuje se krajem Jula, dok će se detaljnija slika ovog fenomena, upotpunjena novim podacima, pojaviti krajem godine.
|
Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju izmedju tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od 4 odsto ukupne mase univezuma. Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96% univerzuma koji je još uvek nerasvetljen.
"Dosegli smo ključnu tačku u našem pokušaju da razumemo prirodne zakone“, rekao je Rolf Hojer, generalni direktor CERN-a. „Оtkriće čestice koja je konzistentna sa Higsovim bozonom samo je početak opsežnijih izučavanja koja će utvrditi osobine nove čestice i verovatno osvetliti put ka razrešenju drugih misterija našeg univerzuma.“ |
Sledeći korak je precizno utvrđivanje prirode ove čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?
Neophodno je još dosta vremena i podataka da bi se sa sigurnošću odredile karakteristike ove nove čestice. Ali bez obzira na formu u kojoj se Higsova čestice javlja, naše poznavanje fundamentalne strukture materije se sprema da napravi veliki korak napred.