Sreda 04.07.2012.
14:02
M. Đorđević - Vesti

Žene u srpskim ustancima (3): Harem vojvode Milenka

Seča dahija: Ada Kale na Dunavu


 

 

Mnogoženstvo je bilo jedan od najočiglednijih, a sa njim su cvetala bračna neverstva. Tako je razvrata početkom 19. veka bilo više nego što bi danas moglo da se pretpostavi. Pavle Cukić, neizrecivi i junak i krvopija, za koga ništa na svetu nije bilo greh, godinama je živeo sa dve žene. Na isti način su se ponašali i drugi istaknuti ustanici Petar Nikolajević Moler i Hajduk Veljko Petrović.
 

SLAVA GA PONELA
Po uzoru na turske velikodostojnike neki su držali i prave hareme. U njima je najviše bilo zarobljenih Turkinja, ali nisu sve žene bile robinje. Neke su dolazile slobodno, da bi preživele, jer su u ustanku ostajale bez muških zaštitnika.

Kad bi se vlasnik harema zasitio neke milosnice, obično ju je udavao za svoje vojnike ili sluge, ili prodavao i poklanjao ako su bile robinje, a ako nisu, jednostavno bi ih puštao da idu kud god žele. Deca haremskih žena su se poklanjala udatim Srpkinjama koje nisu mogle da imaju poroda. Najpoznatiji harem Prvog srpskog ustanka pripadao je vojvodi Milenku Stojkoviću. Pismenost i terzijski, krojački zanat on je naučio u manastiru Nimniku. Bio je već imućni domaćin kada je 1804. postao vođa ustanika Požarevačke nahije. Kada su u leto iste godine srpske i turske carske vlasti donele odluku da pogube beogradske dahije, zbog čijeg je zuluma i došlo do narodnog bunta, vojvoda Milenko je određen da izvrši presudu.

Imao oko za žene: Milenko Stojković

Sa pedesetak momaka otišao je na Adu Kale (ostrvo na Dunavu koje je potopljeno prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap) gde su se dahije sklonile, naterao upravnika grada da mu oda kuće u kojima se kriju, a onda tokom noći posekao svu četvoricu. Za to je bogato nagrađen novcem i skupim darovima. Njegovo junaštvo je ušlo i u pesmu pošto mu je uoči bitke na Ivankovcu 18. avgusta 1805. Hafiz-paša, gospodar niški poručio da mu se skloni s puta, a Milenko mu odgovorio: "Rđa bio ako ti se uklonio!" Sačekao je pašu sa svojim buljukbašom, potonjim vojvodom Petrom Dobrnjcem i do nogu ga pašu.


Dok je uoči ustanka živeo u rodnom Kličevcu, a kasnije i u Požarevcu kao trgovac, Milenko se nosio po turski, ali je još živeo po srpski. Imao je dobar brak u kojem su rođena tri sina i ćerka. Ali, čim se proslavio, najpre sečom dahija, čije je glave doneo u Beograd, na Vračar, a potom i u čuvenoj pobedi na Ivankovcu, počeo je da plaća danak slavi. A taj danak je često pretežak za većinu ljudi. Vojvoda Milenko nije izmenio tursko ruho, ali jeste ćud.


Pošto su ustanici krajem 1806. godine osvojili Beograd, mnogo turskih udovica, dece i haremskih žena ostalo je gladno, golo i boso. Vuk Karadžić je svedočio da su svi oni, nemajući kud, izašli na ulice da prose, i da ih je bilo toliko da se gradom gotovo od njih nije moglo proći. Pošto nisu mogli da ih zbrinu, ustanici su 1807. odlučili da ih pošalju u Tursku. Ukrcali su ih na dve lađe i poslali Dunavom za Vidin. Ranije te godine Srbi su svom snagom udarili po neprijatelju, a vojvoda Milenko je ovladao varošicom Porečom na Dunavu. Ubrzo se tamo i preselio, napustivši rodni Kličevac i ženu, i to ne zbog daljeg ratovanja, nego zbog uživanja.

Poreč je ubrzo postao Milenkov posed, u kojem je on imao potpunu i neograničenu vlast. Tu je svoju poznatu slabost prema ženama mogao da reši na turski način: osnovao je harem u kome je najviše bilo Turkinja i Vlahinja. Pošto su lađe sa turskim ženama i decom prošle Poreč, Milenko ih je zaustavio i lično otišao da ih pregleda. Odabrao je najlepše žene među njima, a potom pustio lađe da nastave svoj put. Turkinje koje je Milenko tada prisvojio zapravo su samo dopunile njegov harem, koji je on počeo da stvara još u Kličevcu, naočigled zakonite žene. Još kada je osvojio tursko utvrđenje u Ramu iz kuće komandanta grada zarobio je nekoliko žena i poveo ih sa sobom u Poreč. U to vreme u Kličevcu je umrla njegova žena Milenija ili Mileva, sa kojom je imao dva sina i kćer. Vojvoda Milenko se ponovo oženio, ovoga puta Milenom, udovicom krajinskog obor-kneza. Drugoj ženi je obećao da će raspustiti harem, ali reč nije održao, nego je i Milenu poslao u Kličevac, dok je on živeo u Poreču sa desetinama drugih žena.

Petar Nikolajević Moler

Do njih je Milenko Stojković dolazio na razne načine. Uglavnom ih je uzimao od poraženih, zarobljenih ili proteranih turskih velikodostojnika. Pričalo se da je sa svim haremskim ženama dobro postupao, pa je među njima bilo i slobodnih, koje su same dolazile.


U vreme mira vojvoda Milenko je često putovao po Negotinskoj krajini. Sa sobom je gotovo uvek vodio nekoliko žena koje su ga posluživale pićem, kafom i duvanom. Kada bi mu druge ustaničke starešine dolazile u posetu, Milenko bi nekima od njih ukazivao naročitu čast tako što bi im u spavaću sobu poslao ženu iz svog harema. Kako je vojvoda kasnije postao jedan od vođa protivnika vožda Karađorđa, u goste su mu često dolazili istomišljenici. Pretpostavlja se da je rudnički vojvoda Milan Obrenović, stariji brat knjaza Miloša, upravo u Milenkovom haremu dobio sifilis od koga je i umro krajem 1810. u Bukureštu, gde je stigao u potrazi za lekom.
 

IZ POSTELJE U HAJDUKE
Kada je vojvodu Milenka 1811. Karađorđe proterao iz zemlje, on je harem morao da raspusti. Prihvatila ga je Rusija koja mu je dodelila čin pukovnika i penziju od 300 dukata, ali mu ona nije bila dovoljna da i dalje živi na visokoj nozi. Poveo je sa sobom samo ljubimicu, Vlahinju Katinku, koju je kasnije oženio i dobio sina Iliju. Ostale žene je bogato obdario kako bi mogle same da izaberu svoj životni put. Milenko Stojković je umro 1831. u Bahči Saraju, na Krimu, na obali Crnog mora. Žena iz njegovog harema bila je i Jelenka Turkinja, koja se kasnije pročula kao hajdučica. Ona je rame uz rame hajdukovala po srpskim šumama i pećinama sa opakim harambašom Gicom. Govorilo se da je na duši nosila nebrojene živote, a njena lepota i muška hrabrost opčinile su i samog kneza Miloša Obrenovića.
 

Prvo, pa tursko

Vojvoda Milenko Stojković je važio za mudrog čoveka koji je govorio malo, ali kada bi progovorio, uvek je imalo šta da se čuje. Bio je srednjeg rasta, crnomanjast i dopadao se ženama. Još dok je bio momak, nije mu odolela jedna mlada Turkinja koja mu je rodila sina a potom umrla. To dete Milenko nije priznao, nego su ga prihvatili njegova sestra i zet Ujezin i dali mu ime Đuka Stojković. Đuka je posle Drugog srpskog ustanka postao knez knežine Ramske. Iza vojvode Milenka je ostalo četvoro "priznate" dece, tri sina i jedna kćer.


Neposlušni Moler

Petar Nikolajević Moler dve godine je, od 1813, bio glavni poverenik Miloša Obrenovića za sve narodne poslove. U političkoj karijeri napravio je samo jednu, ali fatalnu grešku: predložio je srpskom knezu da podeli vlast, tako da po tri nahije dobiju još i on, prota Mateja Nenadović i Pavle Cukić. Miloš se prividno složio dok nije uredio odnose sa Turcima toliko da je mogao da se obračuna sa protivnicima u miru. Na jednoj narodnoj skupštini dao je da se Moler pretuče i predstavio ga veziru Marašli Ali-paši kao buntovnika koji hoće novi rat. Vezir je potom, 1815. godine, naredio da se Petar Moler udavi.

Sutra: Žene u srpskim ustancima (4):Kobne ljubavi Čučuk Stane

2019 © - Vesti online