Rade Jorović: Uvek može još gore

- Kriza se svuda oseća i po broju nastupa i po visini honorara. Nekad sam se kleo u požarevački kraj, ali odavno ni tamo nema veselja koja traju nekoliko dana, kada su se ispred domaćinove kuće razvlačila šatra kroz koju je defilovalo na stotine gostiju, a za mikrofonom se menjale brojne zvezde i lokalni pevači. Letele su novčanice, zveckali su zlatnici... - priseća se sa setom Jorović, pa se trgne.

- Da me neko ne shvati pogrešno, ne kukam zbog para i prošlih vremena, nego je tad zaista bila čast ući u dom domaćina koji se držao običaja i tradicije. Danas se retko organizuju takve fešte. To su davno prošla vremena. Ja zato kažem da raduckam. Sitniji poslovi, pa se sakupi da se plate računi i koliko-toliko normalno živi. Ali, neću da se žalim, jer uvek može da bude gore!

 
Dragačevci zovu kad nema para

- Bio sam nedavno u mom Dragačevu, obišao kuću, malo poradio i prisustvovao sam proslavi Dana opštine Lučani. Nije bila velika proslava, ali obeležilo se. Nisu nastupali poznati pevači, bilo je nekako skromnije. Ranije su me zvali, pa sam dva-tri puta pevao na tim proslavama. Zapravo, kad nisu imali para zvali su Jelenu Broćić i mene, a kada su imali novca angažovali su nekog sa strane. Tako ti je to kod nas - kaže Jorović.