Ohrabriti važno kao i lečiti
- Veoma smo zahvalni deda Nenadu, redovno nam pomaže, baš kao da nam je član porodice. U njemu je moj sin dobio dedu kojeg će voleti i poštovati dok je živ. Uz njega je lakše preboleo i smrt mog oca za koga je bio veoma vezan - kaže samohrana majka Mileva Dundić, koja požrtvovano brine o svom jedincu od saobraćajne nesreće koja ga je pre osam godina učinila invalidom.
Majku i sina nedavno je prijatno iznenadila poseta čitaoca "Vesti" iz Adelejda. Vukašin Šuvajilo, koji je pre rata živeo u Hadžićima, a potom izbegao u Bratunac, obreo se na kraju u dalekoj Australiji. Ipak, nije zaboravio kako su ga u ona zla vremena prihvatili Bratunčani, pa je došavši ponovo u ovaj kraj poželeo da poseti Igora.
- Naš gost je i sam invalid, bez noge, i dobro je razumeo mog sina. Hrabrio ga je da veruje u sebe, da se bori da prohoda... Podario mu je i 60 evra, koje će nam dobro doći za nastavak lečenja. Igor hrabri mene, ja njega, uz dobre ljude i božju pomoć nadamo se da će biti bolje - kaže Mileva Dundić, službenica u Sudu, čija je plata dovoljna za život, ali ne i lečenje u inostranstvu njenog jedinog sina.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Lečenje u Rusiji dalo je zadovoljavajuće efekte. Kada je tamo otišao prvi put Igor je bio potpuno nepokretan, pomerao je samo zglobove jedne ruke. Već nakon treće terapije sedeo je samostalno, osećao je noge i započeo vežbe za jačanje mišićne muskulature.
Sledeća terapija, koja bi trebalo da bude započeta 22. jula, koštaće kao i prethodna 6.500 evra.
U aprilu, sredstva za lečenje obezbedili su Igorovi sugrađani iz Bratunca u najvećoj meri, ali nije izostalo ni učešće plemenitih čitalaca našeg lista. Tako je bilo pri odlasku i na sve prethodne terapije, osim prve koja je koštala oko 20.000 evra i gotovo celu sumu obezbedili su zemljaci iz dijaspore, što Dundići u gotovo svakom razgovoru naglase.
Meseca dana do polaska- Ostalo je manje od mesec dana do našeg polaska u Moskvu, a mi nismo prikupili ni polovinu sredstava. Ali, nije nam prvi put. Dešavalo se da nam zemljaci u poslednjim nedeljama pošalju najviše donacija, pa uz pomoć familije ili prijatelja skupimo potreban novac. I kredite sam dizala. Uvek sam govorila da se novac može vratiti, ali ne i ukazana prilika za izlečenje, u našem slučaju osposobljavanje Igora za život u kojem neće zavisiti od tuđe pomoći - kaže Mileva Dundić, čiji sin nijednu terapiju nije propustio. |