I mafija menja kumove

Ovako za "Novosti" objašnjava aktuelno stanje u srpskom podzemlju jedan od ljudi čiji je zadatak da svakodnevno prati dešavanja među srpskim kriminalcima.

Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenicom da su svi "veliki donovi" srpskog podzemlja ili mrtvi ili iza rešetaka. I najmoćniji kum - Darko Šarić, napustio je teritoriju Srbije, a znatno je oslabila i pozicija Luke Bojovića nakon nedavnog hapšenja u Španiji. U takvoj situaciji, kada Milorad Ulemek, Sreten Jocić, Andrija Drašković i ostali ne mogu baš sve da rade iz zatvora, pojavili su se neki novi ljudi, preuzeli poslove donedavno moćnih donova i, normalno, počeo je novi rat u podzemlju, kaže naš sagovornik.

Namirivanje starih, ali i novih dugova, kao i prevlast na narko-tržištu vratili su Srbiju u crne - devedesete godine, kad su, gotovo kao "na traci", ubijane vođe klanova i njihovi članovi.

Surova likvidacija Boška Raičevića u samom centru Beograda, verovatno je naručena iz Crne Gore, pošto je svojim poslovima ugrozio nečiji interes. Samo dan kasnije, na meti se našao još jedan Crnogorac, koji je za razliku od Raičevića "samo opomenut". Milanu Kaloštroviću u garaži u centru Beograda zapaljen je "ferari" vredan oko 100.000 evra. Na taj način poslata mu je poruka. A zašto, policija tek utvrđuje.

Koje grupe i koje "zverke" će preživeti sadašnji rat u podzemlju, javnosti neće biti poznato tako skoro. Prava istina će izaći na videlo tek kada ti novi kumovi počnu da se tuku za lidersku poziciju, odnosno kad i članovi njihovih grupa počnu da padaju.

Prvi obračun u podzemlju počeo je likvidacijama pripadnika i plaćenika Službe državne bezbednosti, koji su između sebe poveli bitku za primat u podzemlju. Tako su početkom devedesetih likvidirani Andrija Lakonić i Ranko Rubežić, potom Goran Vuković, Rade Ćaldović i Darko Ašanin. Taj sukob je nastavljen rivalitetom Andrije Draškovića i Željka Ražnatovića, jer je mlađi kontroverzni biznismen želeo da ga nasledi u podzemlju.

Arkana je 15. januara 2000. godine ubio Dobrosav Gavrić, policajac iz Loznice, za koga se tvrdi da je bio čovek Andrije Draškovića. U ratu, koji se posle Arkanove smrti rasplamsao, ubijeno je dvadesetak ljudi. Draškoviću je ubijen kum i još sedmoro ljudi. Sve je započelo u julu 2000. godine, kad je ispred hotela "Jugoslavija" ubijen Todor Gardašević. Atentat su izveli članovi "zemunskog klana" kao osvetu zbog Arkanovog ubistva.

Ubistva ljudi bliskih Draškoviću nastavljena su četiri godine posle likvidacije Gardaševića. U oktobru 2004. godine ubijen je Dejan Živančević (25) iz Brusa, Draškovićev telohranitelj. Na auto-putu Šid - Beograd, na kolonu automobila u kojoj je bio i Drašković, pucano je iz automobila u pokretu. Sledeća žrtva bio je Draškovićev kum Aleksandar Milošević (32), zvani Aca Kostur, koji je u junu 2008. godine ubijen ispred svoje kuće na Čukarici.

Surove likvidacije su nastavljene i sledeće godine, kad su pronađena ugljenisana tela Draškovićevog kuma Gorana Marića (38), vlasnika restorana "Šeher", i Ilije Novovića (34). Ustanovljeno je da su prethodno ubijeni hicem u glavu, a sumnjalo se da je ubistvo naručio Luka Bojović. U septembru te 2009. godine ubijen je i Nemanja Savić (30), član obezbeđenja ovog kontroverznog biznismena, a njega su napadači izrešetali u snu, u porodičnoj kući u selu Belosavci kraj Topole.

Na Arkanovoj strani je ubijen njegov kum, zatim svedok, a greškom je likvidiran i brat drugog svedoka. Umesto Zvonka Mateovića, Arkanovog telohranitelja, likvidiran je njegov brat Darko Mateović. Milan Đorđević Bombona ubijen je 2001. u Ulici Nikole Sovilja, kao i Slavko Mijović.