Metropola progutala mehane

"No, u tim kafanama i kafanicama, i onima u centru i onima u zabitim i dalekim mahalama, na kraju grada ili na drumovima koji vode u grad, nije se razvijao samo naš javni život, već uporedo sa njim i porok, koji je taj život nagrizao. Mnoga se i mnoga tragedija počela, a mnoga završila u tim kafanicama. Koliko je mladih snaga, koje bi korisno poslužile i državi i društvu, razorilo svoje zdravlje ovde. Mnogi um, koji je mogao pouzdanom svetlošću obasjati staze našega napretka, zamračio se ovde. Koliko se velikih i krvlju i znojem stečenih imanja rastočilo ovde, koliko je srećnih porodica zapištalo na pragovima ovih kafana gde im je sreća utonula. Koliki se zločini tu, u tim zabitim kafanicama, začeli i koliki još i izvršili..."

Pre nego što su se u Beogradu pojavile savremene gostionice, postojale su, u predgrađima i na drumovima koji vode u varoš, mehane. One su se dugo borile za opstanak, ali ih je srpska prestonica, naglo se šireći, uvukla u sebe, pa su i mehane postale varoške kafane. Takve su, u Nušićevo doba, bile Vuletova mehana,

Stefanovića mehana, Gospodarska mehana, Čedićeva mehana, Despotova mehana... Mehane su, dakle, bile prve ustanove gde se osim kafe krčmilo i piće. U njih su navraćali putnici, da se odmore i potkrepe, a i seljaci koji su donosili na beogradsku pijacu voće, sir, mleko i živinu.

"Prve kafanice, gde se počela uz kafu točiti i rakija, nikle su u hrišćanskim delovima varoši, na Varoš-kapiji i na Dorćolu. One na Dorćolu već uveliko su zbrisane sa lica zemlje te zamenjene novim građevinama, a na Varoš-kapiji još i danas postoje onakve kakve su bile pre sedamdeset i osamdeset godina. Na onome čvoru, ispod Saborne crkve, u bizini stare Valožićeve knjižare i danas postoji netaknut deo staroga Beograda i kafanice koje danas plaćaju veću mesečnu kiriju no što je njihovo zidanje pre osamdeset godina koštalo", opisivao je Nušić pre stotinak godina.

Kafa i ratluk Prve kafane u Beogradu postajale su iz dućančića u kojima se pekla kafa i raznosila po čaršiji, obaveštava Branislav Nušić i objašnjava: "Među tim dućančićima bilo je, za vreme Turaka, i prostranijih sa razastrtim klupama okolo celog dućana, gde su se zbirale balije. U takvoj kafani obično je u jednom ćošku bio i berberin te bi tu, uz kahvu, balije brijale glavu dok bi ostali vodili veliku i krupnu politiku. Jedna od takvih najstarijih kafana bila je Gušančeva, u blizini gradske kapije. U tu kafanu u prvo doba nisu smeli, niti su hteli zalaziti hrišćani, niti se u njoj služilo što drugo do kafa, ratluk i česmenska voda".