Britanka ratovala u srpskoj vojsci
Okupirana Srbija, koja je spremno prihvatala svaku pomoć, bila je jedina zemlja u kojoj su žene mogle da se bore.
Flora je oduvek maštala o tome da bude vojnik. Dok su devojke njenog uzrasta provodile vreme u šivenju, slikanju i maštanju o venčanju, ona je sate provodila u sedlu, zamišljajući da juriša na Ruse u Bici za Balaklavu u Krimskom ratu.
Osam dana nakon što je 4. avgusta 1914. Britanija objavila rat Nemačkoj, Flora (38) krenula je u Srbiju sa prvom britanskom dobrovoljačkom jedinicom.
U prvih nekoliko meseci radila je u vojnim bolnicama. Njeni pacijenti, ranjeni tokom invazije Austrougarske na Srbiju, bili su među prvim žrtvama rata. U početku se sa njima sporazumevala gestikulirajući, ali je do oktobra 1915, kada se Srbija suočila sa novom invazijom, već tečno govorila srpski i mobilisana je u srpsku vojsku kao dobrovoljac.
Ranjena u Kolubarskoj biciU jesen 1916. učestvovala je u nizu teških bitaka u planinama Makedonije. U Kolubarskoj bici, 16. novembra, teško je ranjena. Šrapnel joj je oljuštio kožu s leđa i s desne strane tela od ramena do kolena, a desna ruka joj je bila slomljena. Tada je odlikovana Karađorđevom zvezdom za izuzetnu hrabrost pod neprijateljskim dejstvima. Čim se oporavila, pridružila se muškarcima u rovovima i borila zajedno sa njima kada su povratili kontrolu nad zemljom koju su tri godine pre bili gotovo izgubili. |
Ni posle rata nije napuštala vojsku. “Ništa nikada nisam toliko volela u životu”, govorila je. Postala je prvi stranac i prva žena u srpskoj vojsci koja je dobila oficirski čin, a demobilisana je 1922. godine.
“Nisam bila sva svoja”, govorila je Flora, koja je tada prvi put počela da nosi žensku odeću.
Kada je izbio Drugi svetski rat, britanski građani upozoreni su da napuste Jugoslaviju koju su opkolili nacisti, ali je Flora ostala. U aprilu 1941, četiri dana nakon što je okupirana Jugoslavija, ona je u 65. godini obukla uniformu i krenula u rat.
Floru je 24. juna uhapsio Gestapo. Jedna od zatvorenica je napisala o Flori: “Imala je zavidan repertoar srpskih psovki, kojima je častila čuvare, a oni su se zbog toga ponašali prema njoj gotovo s poštovanjem.” Oslobođena je posle svega 11. dana.
Do kraja oktobra 1944. partizani su oterali i poslednje Nemce sa jugoslovenske teritorije. Međutim, dolazak komunista na vlast, nije doneo Flori dobro. Osiromašena i sama, donela je tešku odluku da napusti zemlju u kojoj se borila u dva rata. U julu 1945. otišla je u Rodeziju (današnji Zimbabve), a umrla je u Bolnici Ipsviča i Istočnog Safolka 24. novembra 1956. godine.