Održana komemoracija žrtvama u Jadovnu
Poslanik u Hrvatskom saboru i predsednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac istakao je na komemoraciji da su zločini u Jadovnom "matica svih kasnijih zločina druge polovine 20. veka u Hrvatskoj i BiH".
On je ocenio da ovakva mesta pokazuju da je jedina svrha režima ustaške Nezavisne Države Hrvatske bila istrebljenje Jevreja i Srba i izrazio uverenje da pesme u čast NDH pevaju ljudi koji ne znaju kakav je to zločinački režim bio.
"Morali bi da mogu to da znaju, vlast bi to morala da im omogući, napiše udžbenike o tome, a na nama je da i dalje insistiramo na istini. Samo tako će one koji su veličali ustaške zločine konačno biti stid kao i one koji ruše spomenike tih strašnih zločina", kazao je Pupovac.
Predsednik koordinacije jevrejskih opština Republike Hrvatske Ognjen Kraus javno je zatražio da se ponovo postavi spomen-ploča u uvali Slano na ostrvu Pagu koja je bila postavljena 2010. i odmah sutradan skinuta.
"Istina o strašnim logorima na Velebitu i na Pagu mora dopreti do hrvatske javnosti, jer će samo tako mladi znati šta je bila Nezavisna Država Hrvatska i na čemu se zasnivala", rekao je Kraus.
Predstavnik Saveza antifasistickih boraca i antifasista Hrvatske Juraj Hrženjak kazao je da je Jadovno bila fabrika ubijanja bez obzira koji se podatak o broju ubijenih uzme kao verodostojan.
"Ako je istinit podatak da je tu 42.123 žrtve, to znači da je od osnivanja do zatvaranja, dakle od 8. maja do 22. avgusta 1941, tu bilo dnevno likvidirano 466 ljudi. Ako se uzme podatak za koji postoje dokazi o 24.000 žrtava, tada je ovde ubijano dnevno 266 ljudi", rekao je Hrženjak.
On je naglasio da ubijeni u Jadovnu nisu bili ni ratni zarobljenici ni gerilci, ni građani koji su javno iskazivali svoju ideologiju suprotnu ustaškom režimu, već "samo Srbi i Jevreji koji pri hapšenju nisu pružali ni otpor, sigurni u svoju nevinost".
Predsednik Jevrejske zajednice u Hrvatskoj Slavko Goldštajn kazao je da u Hrvatskoj ima previše grobnica da bi se kod svake od njih organizovale komemoracije, ali da je Jadovno grobnica koju treba redovno podsećati, pošto je to prvi ustaški logor koji je NDH formirala sa izrazito genocidnom namerom.
Dokaz da taj logor nije odgovor na partizanske akcije ili zločine, već da je postojao radi istrebljenja jeste činjenica da je Jadovno otvoreno puna dva meseca pre osnivanja partizanskog pokreta, podsetio je Goldštajn.
Cveće i vence na spomenik stradalima položili su predstavnici Hrvatskog sabora, Udruženja "Jadovno 1941.", Srpskog narodnog vijeća, Asocijacije izbegličkih udruženja iz Srbije i drugi. Opelo je služio vladika gornjokarlovački Gerasim.
Logor Jadovno osnovale su vlasti takozvane Nezavisne Države Hrvatske (NDH) na planini Velebit, u Lici, a logor je postojao od maja do avgusta 1941. godine. Za 132 dana postojanja logora ustaše su ubile oko 40.000 ljudi, uglavnom Srba i Jevreja, kao i Roma i Hrvata.
Komemoracija je prvi put posle 1990. održana 2009. godine, a prisustvovao joj je tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.