Nezaposleni u Srbiji: Robovi na određeno vreme

"Godinama sam bila nezaposlena, kada sam konačno našla posao, morala sam vrlo brzo da ga napustim. Više me je koštalo da radim nego da sedim kod kuće. O prijavljivanju i plaćenom zdravstvenom nije bilo ni govora. Plata je trebalo da bude oko 200 evra i za taj novac se očekivalo da se radi od jutra do mraka, svake subote, praznikom. Kada je prošao prvi mesec, postalo je jasno da od zarade nema ništa. Obećavali su sutra, sledeće nedelje... Prvu su mi isplaćivali u ratama od po 5.000 dinara, a drugu ni do danas nisam uspela da izvučem. I verovatno nikad neću."

Odmori luksuz Zakon kaže da radnik u Srbiji ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora. Mnogi se ne sećaju kada su uspeli da se sa posla izvuku na više od dve nedelje, što je polovina zakonskog minimuma. Po zasnivanju radnog odnosa zaposleni bi prvi predah mogao da traži posle pola godine. U pojedinim preduzećima na to ne sme ni da pomisli najmanje godinu dana.

Beograđanka Jelena B. u međuvremenu je našla drugi posao. Hiljade drugih radnika u Srbiji svaki dan odlazi u firmu, u njoj čeka veče, alž im plata izmiče. Kao i overena knjižica, i staž... A na posao ih vraća nada da valjda neće tako zauvek. Ukoliko i potpišu ugovor sa poslodavcem, najčešće je na određeno vreme. Umesto da "probni“ rok traje najviše godinu dana, u srpskom scenariju tako se proćerdaju godine staža.

Procene kažu da najnižu zaradu, koja je oko 20.000 dinara, u Srbiji prima oko 142.000 radnika. Zvanična statistika prebrojala je najmanje 55.000 građana koji na kraju meseca ne prime - ni dinar. Manje od 15.000 dinara mesečni su prihodi za oko 38.000 zaposlenih. I svi oni su daleko od zvaničnog proseka, koji iznosi oko 40.000 dinara. Istovremeno, oko 55.000 preduzeća svojim radnicima ne uplaćuje poreze i doprinose.

Za prevoz - Kad ima Putni troškovi (ili markica za prevoz) takođe je u praksi relativna kategorija. Državni sektor ne brine - stignu ili novac ili karta. U privredi, situacija je raznolika. Ako je prevoz i predviđen, uplaćuje se kad ima novca. Mnogi poslodavci o ovom "luksuzu" i ne razmišljaju.

Većina nema izbor, jer, ionako niska, stopa zaposlenosti u Srbiji i dalje opada. U poređenju sa martom 2011. godine u Srbiji radi 17.000 ljudi manje.

Analiza "Kvartalnog monitora" Fonda za razvoj ekonomske nauke pokazuje da je najveći pad zaposlenosti tokom pola godine bio u prerađivačkoj industriji, oko 4.000 ljudi. Mesta su se gubila i u poljoprivredi i građevinarstvu, kao i u drugim privrednim granama. Jedino gde se zapošljavalo u ovom periodu su informisanje i državni sektor. U administraciji i javnim perduzećima uposleno je 2.000 novih ljudi, koliko i u obrazovanju.

- Tržište rada u Srbiji stagnira i male su mogućnosti zapošljavanja - upozorava Jelena Žarković Rakić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Iako se u javnosti najčešće govori o visokoj stopi nezaposlenosti kao osnovnom problemu tržišta rada, niska aktivnost radne populacije jednako zabrinjava. Zajedno ukazuju na nedovoljnu iskorišćenost realnog sektora.

Korišćenjem podataka iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku analitičari su posmatrali i sudbinu nezaposlenih ljudi. Odnosno, da li su se slučajno tokom šest meseci neki od njih - zaposlili.

- Tokom prošle godine verovatnoća da nezaposleni pojedinac nađe posao bila je veoma niska, svega 9,2 odsto - napominje Jelena Žarković Rakić. - U zemljama Evropske unije tranzicija iz nezaposlenosti u zaposlenost iznosi nešto manje od 30 odsto u slučaju Belgije, Slovenije, Italije i Češke. U Velikoj Britaniji, Austriji, Španiji, Litvaniji i Estoniji oko 45 odsto nezaposlenih posle godinu dana nađe posao. Oko 18 odsto nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije je nakon šest meseci izgubilo volju da dalje traži posao i povuklo se sa Biroa.

Istovremeno, verovatnoća da zaposleni ostane bez posla nakon šest meseci je 5,3 odsto.

Stopa neaktivnosti - radno sposobnih građana Srbije koji ne rade, ali i ne traže posao - iz godine u godinu je sve veća. Tokom 2008. iznosila je 37,4 odsto, a poslednji podaci pokazuju da je stigla do 40,1 odsto. A odatle ljudi jedva da prelaze u druge kategorije, bilo zaposlene, bilo nezaposlene. Tokom prošle godine svega tri odsto neaktivnih se obratilo Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili eventualno našlo posao.