Seoba balkanske radne snage (1): Školujemo menadžere, uvozimo drvoseče

Niko se u srpskom školstvu nije setio da imamo šume i da neko ljude treba da obuči i za takav posao, koji je fizički težak, ali i vrlo opasan za neupućene. Profil stručno nazvan šumski sekači, uopšte ne postoji u našim školama. Zato neke privatne firme, koje se prijavljuju na tendere

Srbijašuma, sve češće angažuju drvoseče iz susedne Republike Srpske. Radeći mesec dana, drvoseče mogu zaraditi između 850 i 1.000 evra. Za gradnju dela olimpijskog kompleksa u Sočiju u Rusiji (univerzitetsko naselje i nekoliko hotela, ukupno 92.000 kvadrata), na osnovu nedavno ugovorenog posla vrednog oko 260 miliona dolara, građevinska firma Putevi Užice ima dodatne potrebe za radnom snagom.

Treba im još oko 2.000 radnika, uglavnom građevinske struke, da bi obavili posao u predviđenom roku od 14 meseci. Ta kompanija traži dobre majstore, ne samo u užičkom kraju nego i širom Srbije: zidare, stolare, fasadere, montere, tesare, varioce, keramičare. Nude solidnu platu i uslove rada, ali traže i građevinsko umeće i znanje. Međutim, teško je naći takve na tržištu rada. Nezaposleni se javljaju, ali je malo iskusnih i dobrih majstora. Izgleda da je veći problem naći pouzdane i umešne građevince nego u svetu ugovoriti veliki posao.

Ispada da će Srbija za desetak godina morati da više profesija, jer se najveći deo školaraca u jednom istraživanju izjasnio da bi želeo da bude - menadžer! Hiljade pravnika, ekonomista i lekara čeka godinama na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, jer je najviše fakulteta u Srbiji koji školuju menadžere, ekonomiste ili bankare.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić je ogorčen nezainteresovanošću državnog aparata da zaposli čitavu armiju nezaposlenih:

- Imamo pola miliona gladnih i polugladnih, a 400.000 hektara neobrađenih oranica. Srpska privreda je prepuštena na milost i nemilost stihijskom tržištu. Sjedinjene Države ili Evropska unija ni bankarski sektor ne prepuštaju stihiji, već upumpavaju novac - tvrdi Ševarlić.

Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da u Srbiju dolaze oni radnici koji će u Srbiji biti plaćeni bolje nego što bi bili u svojoj zemlji.

- Na crno se kod nas najviše angažuju radnici iz Bugarske, Makedonije, Rumunije i sa Kosova. Uglavnom se zapošljavaju tokom leta na radu u poljima, ali i u ugostiteljstvu i na građevinima. Posebno su angažovani u južnom i istočnom delu Srbije. Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 30.000 zanatlija, kod nas se ljudi školuju da bi završili u birou za zapošljavanje, a ne da rade. Jedan Amerikanac za vreme radnog veka promeni sedam zanimanja, a u Srbiji vlada mišljenje da čitav život treba raditi jedan posao - ocenjuje Knežević.

I susedna Bosna i Hercegovina ima sličan problem. Među 543.000 zvanično nezaposlenih u BiH gotovo je nemoguće pronaći radnike koji bi čuvajući ovce zarađivali do 700 konvertibilnih maraka (350 evra) mesečno uz plaćeni smeštaj, hranu, piće, odeću, pa i cigarete, tvrde vlasnici stada.

Oni kažu da je to plata koja je za 118 KM (59 evra) niža od prosečne, kao i da za znatno manje pare rade zaposleni u ribarstvu, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu i mnogim drugim delatnostima. Vlasnicima ovaca nije jasno to što u državi u kojoj se povećava broj građana koji gladuju niko neće da čuva ovce.

Crnoj Gori će tokom ove turističke sezone biti potrebno više od 15.000 sezonskih radnika, i to kuvara, konobara, sobarica, majstora za roštilj, procene su crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. Sezonski gastarbajteri dolaze pre svega iz susednih država, a najviše ih ima iz Srbije. Ova potražnja za sezoncima nije nova, manjak radne snage tokom turističke sezone je već godinama evidentan. Sa druge strane, u Crnoj Gori ima zvanično oko 35.000 nezaposlenih, koji, navodno, ne odgovaraju profilu tražene radne snage.

Tako u Petrovcu na moru, gradiću od nekoliko hiljada stanovnika, nije moguće naći radnika da sprema po hotelima ili apartmanima. Dobri poznavaoci crnogorskih prilika kažu da neće niko, jer im je moto "neću da ga služim".

Fenomen slobodnog kretanja radne snage je jako važan i proklamovan je i od strane EU kao jedan od ciljeva, ali u pozadini se krije prosta činjenica: nedostatak radne snage za obavljanje manje složenih i plaćenih poslova u razvijenim zemljama.

Svedoci smo da je veliki broj Srba, Hrvata, Bosanaca godinama odlazio na Zapad u potrazi za poslom i zaradom. S druge strane, Srbija je uvozila Rumune da kopaju njive, rade na građevini ili, kao što je to slučaj danas u Hrvatskoj, da budu pastiri. Bugarska namerava da uvozi kvalifikovanu radnu snagu da bi, u uslovima manjka domaćih radnika, lakše izgradila energetske cevovode koji treba da prođu preko njene teritorije i nuklearnu elektranu.