Harmonikom osvaja Beč

Ovaj 18-godišnjak, od septembra bečki student, osvojio je dva pehara, pobedivši u svojoj konkurenciji, a proglašen je i najboljim učesnikom celog takmičenja, jedini koji je osvojio 100 bodova u konkurenciji 200 takmičara iz 11 zemalja.

Dok ponosno pozira sa džinovskim priznanjem, visokim skoro metar, Danijelova majka Nada govori da mu je ovo 21. diploma, ali prva sa profesorom Jovicom Đorđevićem, koji mu je mentor na Konzervatorijumu Prajner i veliki lični uzor. Lazarevčanin,koji već 10 godina živi u Beču, dvostruki svetski šampion u klasičnoj harmonici, kaže za svog studenta da je veoma vredan i talentovan.
- Imao je u početku tehničkih problema oko postavke ruke. U međuvremenu smo to rešili i sada je svirao program bez ijedne greške, i to klavirsku harmoniku koja je zahtevnija - izjavio je Đorđević, koji je diplomirao i magistrirao na akademiji u Kijevu u rekordnom roku, a uskoro će moći da se pohvali i doktorskom titulom.

Danijel, njegov godinu dana mlađi brat Darko i 12-godišnja sestra Sandra Piler godinama su oduševljavali Beograđane u Knez Mihailovoj. Široj javnosti su postali poznati kao pobednici prvog takmičenja "Ja imam talenat". Danijel i Darko sada studiraju u Beču, a Sandra pohađa osnovnu školu i uskoro treba da im se pridruži u muzičkoj školi.

Profesor sa najbržim prstima Jovica Đorđević na Konzervatorijumu Čajkovski u Kijevu 1994. postao je zvanično najbrži harmonikaš na svetu, sa 32 odsvirana tona za dve sekunde! Iz Ukrajine se vratio u Lazarevac, gde je predavao u školi, jedno vreme je svirao narodnjake "dok mu nije došlo preko glave", a onda se sa porodicom nastanio u Beču. Sa biografijom u kojoj je više od 50 evropskih i svetskih nagrada brzo se zaposlio na Konzervatorijumu "Gustav Maler", a od prošle godine je na Prajneru. Na Danima harmonike u Ugljeviku njegovi učenici, među kojima je i devetogodišnji sin Stefan, osvojili su tri nagrade.

- Lepo smo se snašli u Beču, uklopili u novo okruženje. Grad je veoma lep, ljudi fini, a mi sve bolje govorimo nemački jezik, jer redovno pohađamo kurs. U austrijsku prestonicu smo se preselili sa majkom Nadom, ocem Stevanom i našom najstarijom sestrom Sanelom. Darko studira violinu u klasi profesora Petra Maksimovića, dok sam ja na odseku za harmoniku. Predavanja pohađamo dva puta nedeljno, a ostatak vremena provodimo kod kuće vežbajući. Svakodnevno vežbamo po pet-šest sati. Nađe se i vremena za obilazak znamenitosti - priča pomalo stidljivo Danijel i otkriva da sa bratom i sestrom često svira po ulicama Beča, gde ih naši ljudi prepoznaju kao pobednike Ja imam talenat.

Nagrada od 100.000 evra na takmičenju Ja imam talenat omogućila je Pilerovima da kupe stan u Beogradu, ali roditelji se već neko vreme razmišljaju o tome da ga prodaju jer im je potreban novac za kupovinu novih instrumenata za svoju decu.

- Kvalitetna harmonika košta 15.000-20.000 evra, i troškovi za život naše brojne porodice su veliki, pa ozbiljno razmišljamo da prodamo novi stan - objašnjava otac Stevan, koga svi zovu Miki, dodajući da školarinu od po 2.500 evra pokriva austrijska stipendija.

Muzika u genima Stevan Piler počeo je muzikom da se bavi kao 12-godišnjak i do pre nekoliko godina svirao je klavijature kao član orkestra Veseli Piromanci, koji je dobio naziv po selu Piroman nedaleko od Obrenovca, odakle je njegova familija. Bend je nastupao i po Nemačkoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj... Deca su povukla talenat i sa majčine strane. Nada nikad nije svirala ni pevala, ali je njena majka Ruža bila pevačica, a deda Prodan Stanković violinista, koji je ostao upamćen po starogradskim romansama koje je izvodio u beogradskim kafanama, ali i u Knez Mihailovoj ulici.