Dodatni uslovi EU ipak postoje?

Podsetimo, list Politika je u utorak objavio tekst "Da li naši političari prećutkuju dodatne uslove EU", na koji su stigle brojne reakcije sa svih strana. Međutim, dodaje taj list, problem s reagovanjima je u njihovoj formalnosti, a tvrdnja da nema dodatnih uslova ne znači da Srbiji nije pomenuto sve ono što je pobrojano kao dodatni uslov.

Mas: Poznati uslovi za pregovore o pridruženju EU Nemački ambasador u Srbiji Volfgang Mas izjavio je da su svi zahtevi za zvaničan početak pregovora o pridruženju Srbije Evropskoj uniji već poznati i jasno izneti. Mas je novinarima u Studentskom kulturnom centru rekao da su ti zahtevi izneti na samitu EU u decembru prošle godine i da se oni tiču nastavka reformskog procesa u zemlji, kao i pitanja Kosova. On je napomenuo da, kada je reč o Kosovu, postoje tri stvari - sprovođenje već postojećih dogovora, nastavak dijaloga o bitnim pitanjima poput telekomunikacija i energetike, kao i normalizacija odnosa. "Ne tražimo od vas da priznate Kosovo", kazao je Mas i dodao da Nemci razumeju srpski narod jer su bili u sličnim problemima. "Ne tražimo od vas nešto što već mi nismo uradili", rekao je nemački ambasador. Upitan da prokomentariše izjavu Jelka Kacina o tome da bi trebalo održati sastanak kosovske predsednice Atifete Jahjage i srpskog predsednika Tomislava Nikolića, Mas je rekao da nije upoznat sa time i da bi Kacin to trebalo da objasni.

A ono što je navedeno kao dodatni uslovi za zvanični Beograd, ukoliko želi nastavak evrointegracija je:

 - Primena dosadašnjih dogovora između Beograda i Prištine (koje inače Beograd, Priština i Brisel različito tumače)

- Ukidanje "paralelnih" institucija na severu Kosova, pri čemu se ne misli na obrazovne i zdravstvene ustanove

- Otvaranje kancelarija Beograda u Prištini i Prištine u Beogradu

- Ukidanje suda u Kosovskoj Mitrovici

- Uvođenje posebnog pozivnog telefonskog broja za KiM

- Susret na najvišem nivou Beograda i Prištine

Politika piše da je tačno do sve to nisu zvanični uslovi Evropske komisije, ali takođe je tačno da su oni saopštavani srpskoj strani nekoliko puta kao stavovi najmoćnijih zemalja Evropske unije.

Aleksandar Vučić, v. d. predsednika SNS-a, potvrdio je da otvaranje kancelarija nije zvaničan uslov EU, ali je dodao da se o tome razgovara već dve-tri godine.

Da li će Srbija morati do kraja godine da otvori kancelariju u Prištini i omogući otvaranje kancelarije Kosova u Beogradu ukoliko hoće da u decembru dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU?

Odgovor se nalazi u prisećanju na ono šta se dogodilo u decembru prošle godine. Evropska komisija je tada ocenila da je Srbija ispunila postavljene uslove za sticanje statusa kandidata, ali to se nije dogodilo zbog protivljenja Nemačke. Ona je tada insistirala na uslovima koji nisu bili "zvanični uslovi EU" i nisu bili "dodatni uslovi", zaključuje Politika.

Zato je fraza da EU nema nove uslove za Srbiju, koja se "horski" mogla čuti kao reakcija na tekst Politike, samo deo istine, dodaje taj beogradski list.

Politika podseća i da je Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton izjavila da EU nije postavila nove uslove za pridruživanje Srbije EU, ali je istovremeno podsetila na stav Evrospkog saveta koji od Srbije traži da se kroz ostvarenje pregovora postigne "vidljivo i održivo poboljšanje odnosa sa Kosovom".

Kocijančićeva je odbila da pojasni šta konkretno znači poboljšanje odnosa s Kosovom, a upravo u tim detaljima krije se suština, dodaje Politika.

Nije slučajnost ni to što je upravo Ivica Dačić, koji u ovom trenutku drži konce u rukama kada je reč o formiranju buduće vlade, obelodanio neke od uslova koji se uspostavljaju Beogradu.

"Mislite da ćemo moći u vladu koja će posle tri dana reći da to mora biti ispunjeno, da se otvori kancelarija Vlade Srbije u Prištini i kosovske vlade u Beogradu“, rekao je nedavno lider SPS-a, a podseća Poltika, i dodaje da je i prištinski list Koha ditore juče pisao o tome da je na spsiku uslova otvaranje kancelarija u Prištini i Beogradu.

I o uvođenju posebnog telefonskog pozivnog broja za Kosovo takođe s erazgovaralo, a Srbija je bila protiv tog predloga jer su vlasti svesne da bi time faktički priznale nezavisnost Kosova.