Hoće li evro preživeti nacionalizam?

Tako je u grčkoj desničarska partija Zlatna zora došla do oko sedam odsto glasova i mesta u parlamentu.

Istovremeno je druga najjača snaga u parlamentu leva koalicija Siriza koja je takođe nastupala sa snažnom nacionalnom retotikom.

U Francuskoj se radikalni Nacionalni front upravo domogao parlametarnih mesta nakon decenija izostanka, dok su u Finskoj Pravi Finci treća po snazi partija.

Na pitanje šta je uzrok pojave nacionalizma, ekonomista UBS banke Pol Donovan odgovara da razlog leži najviše u dve stvari.

Prvo, njihovi glasači ne dolaze sa dna socijalne lestvice već su u pitanju ponajviše oni koji "imaju nešto da izgube" i smatraju da su zbog toga posebno ugroženi. Takođe, oni se protive i imigraciji i predstavljaju strance kao pretnju ekonomskom i kulturnom sistemu.

Donovan kaže da je najozbiljnija posledica rastućeg uticaja nacionalističkih struja to što će učiniti evropsku krizu težom za rešavanje. Uz to, i evro se kao zajednička valuta nalazi pod rizikom.

"Da bi evro držao pod kontrolom ove sentimente trebalo bi izbeći to da 'nemački novac ide Grcima', već da jednostavno bogatiji građani Evrope pomažu svoje siromašnije sugrađane", smatra on.

On, na kraju, upozorava da bi "negovanje" nacionalističkih osećaja moglo da ugrozi kompetitivnost i produktivnost evropske ekonomije i to u trenutku kada bi se za to platila "nezanimarljiva" ekonomska cena.