Knez Milan na času plesa

Na ruskom dvoru je upriličen bal koji je knez trebalo da otvori plesom sa carevom kćeri, ali se ispostavilo da on ne zna da pleše. Bila je to prva značajna posledica kneževog nepotpunog vaspitanja i loš znak ruskoj aristokratiji.

Čim se vratio u Beograd, Milan je počeo da uzima časove plesa kod poznatih učitelja Milovukovih. Ruski car ga je nekako u to vreme,odlikovao ordenom Belog orla i od tada je počelo da se govorka da namesnici, posebno Jovan Ristić, pripremaju teren za Milanovu ženidbu nekom od ruskih princeza.

Najviše pogleda je bilo uprto u Veru, kćer ruskog velikog kneza Konstantina Nikolajeviča Romanova, koja je takođe boravila u Livadiji. Konstantin je izjavio da bi voleo da vidi kneza Milana u Petrogradu.

Srpska vlada je već bila odlučila da vladar u jesen 1872. poseti skoro sve evropske dvorove i na kraju boravi dva meseca u Petrogradu da bi se upoznao s kneginjom Verom. Ubrzo se ispostavilo da kneževoj ženidbi s ruskom princezom stoji na putu nepremostiva prepreka.

O tome je ruski diplomata knez Gorčakov obavestio srpskog kolegu u Carigradu "da ne može ruska princeza poći za vazalnog kneza". Pored ovog neprikosnovenog načela, postojao je još jedan, o kojem je otac buduće neveste takođe vodio računa - da nijedan srpski vladar nije završio svoju vladavinu prirodnim putem. Iako je bilo očigledno da se o kneževoj ženidbi sa kneginjom Verom razmišljalo u carskoj porodici, drugi diplomatski predstavnik Rusije Ignjatijev je na zahtev Gorčakova kazivao u Carigradu velikom veziru da u Petrogradu nikada nisu pomišljali na ovaj brak.

Prvi ženidbeni pregovori sa Rusijom su propali i ta vest je izazvala potištenost ne samo kod srpskih političara, nego i kod mladog kneza. Srpska vlada time nije bila sasvim obeshrabrena, već je nastavila da traži novu priliku za kneževu ženidbu, i to opet u Rusiji.