Zemlja juri prema velikoj kataklizmi!
"Postoji velika verovatnost da će do kraja veka Zemlja postati sasvim drugačije mesto", rekao je jedan od autora istraživanja, Antoni Barnoski, profesor integrativne biologije na Berkliju.
"Ove promene možete da zamisli kao razdoblje brzih prilagođavanja u kojem ćemo biti progurani kroz iglene uši", rekao je. "Dok budemo prolazili kroz njih, zadesiće nas politička i gospodarska previranja, ratovi i glad."
Tačke bez povratka
Barnoski i 17 njegovih kolega analizirali su istraživanja o klimatskim promenama, ekologiji i Zemljinim kritičnim tačkama. Naime, mnogi naučnici veruju da postoji najmanje sedam graničnih tačaka koje ne bismo smeli da pređemo: 5% erozije ozona; 15% zemlje pod rasadima; 2.600 četvornih km godišnje potrošnje pitke vode; kiselost okeana bi trebalo da se zadrži na takvim nivoima da koncentracije aragonita (od kojeg su izgrađeni koraljni grebeni) bude najmanje 80% od predindustrijskih; da izumiranje vrsta ne prelazi 10 milionitih delova godišnje (što smo već prešli); da ljudi ne dodaju više od 25% azot koji se iz atmosfere prenosi u tlo i da koncentracija ugljen dioksida ne pređe 350 delova na milion, kako se ne bi prešlo globalno zagrevanje od dva Celzijusova stepena. Barnoski upozorava da nakon određenog praga pritisak na okolinu vodi u stanje iz kojeg više nema povratka. Odjednom se pokreću globalne tranzicije i planeta počinje da reaguje na nepredvidljive načine. Poslednji primer takvih tranzicija bio je kraj zadnjeg ledenog doba. U tri hiljade godina Zemlja se od planeta čija je trećina bila prekrivena ledom transformirala do današnjeg stanja u kojem leda gotovo uopšte nema. Najveći deo izumiranja i ekoloških promena odigrao se u samo 1.600 godina, a bioraznolikost se otada još uvek nije oporavila.
Ljudi danas uzrokuju promene koje su čak brže i veće od onih prirodnih u kojima su nestali glečeri. Količine ugljen dioksida od industrijske revolucije porasle su za 35 odsto i pokrenule otopljenje koje je brže od postglacijalnog. Ljudi su izgradnjom naselja i poljoprivredom potpuno transformisali 43 odsto Zemljine površine, a broj stanovnika je eksplodirao i povećao pritisak na resurse, prvenstveno na vodu i izvore energije.
Novi, ružniji svet
Prema novom izveštaju konačne je rezultate teško predvideti jer naša planeta kroz tačke bez povratka po definiciji zalazi u nepoznata područja. Na temelju ranijih tranzicija Barnoski i njegove kolege predviđaju da će doći do masovnog izumiranja vrsta (sa završetkom ledenog doba nestalo je oko 50 posto velikih sisara) kao i do promena u izgledu ostalih vrsta na lokalnoj razini. Istovremeno će ljudi sami sebi stezati omču oko vrata iscrpljujući prirodne resurse.
Naučni tim procenuje da će do 2025. ljudi koristiti više od 50 odsto Zemljine površine. Broj stanovnika narašće na devet milijardi, a to opet znači da ćemo morati da postanemo puno produktivniji u proizvodnji i potrošnji energije kao i da ćemo morati da se orijtentišemo na održive izvore kako bismo očuvali vrste i njihova staništa za buduće generacije.
"Hteo bih da kroz 50 do 100 godina Zemlja bude barem jednako dobra za moju decu i njihovu decu kao što je sada, a verujem da većina ljudi želi isto. Nalazimo se na raskršću. Ako ništa ne poduzmemo, naše potomke čekaju tačke bez povratka i ružniji svet', upozorio je Barnoski.