"Muž me izdržavao da budem pisac"
Objavili ste novi roman "Sjaj u oku zvezde". Koliko mladi čitaju vaše knjige?
- Uvek sam ganuta kada na raznim promocijama i sajmovima čujem podatke koliko mladi ljudi vole da čitaju moje knjige. Mladi u Srbiji su veoma obrazovani i produhovljeni. Drago mi je kada čujem da svojim roditeljima preporučuju moja dela.
Da li mediji u Srbiji posvećuju dovoljno pažnje književnicima i drugim umetnicima?
- Retko koja televizija prikazuje emisije posvećene piscima. To radi samo još RTS, ali u nekim čudnim terminima. Često mi se desi da ne mogu da gostujem u nekoj emisiji. Ne zato što oni mene ne zovu, već što to nije prikladno mesto za promociju knjige. Ne osećam se prijatno, niti mislim da mi je tu mesto.
Koga najviše cenite od domaćih pisaca?
- Ne volim da odgovaram na ovakvo pitanje, ne zato što nikoga ne cenim, već se dešava da zaboravim nekog velikog autora. Smatram da ima dosta kvalitetnih pisaca, neće se oni uvrediti ako ih ja zaboravim, ali mene posle grize savest. Jedinog koga bih sada izdvojila jeste Dobrica Ćosić.
Kako se danas u Srbiji živi od pisanja?
- Veoma teško, kao i od bilo kog drugog posla. Možete završiti fakultet, ali da se sasvim nečim drugim bavite u svom životu, a da vam to mnogo više uspeha donese nego što ste očekivali. Danas se ne bih usudila da napustim siguran posao i platu, kao što sam uradila 1996. godine. Podrška je najveća i najbitnija stvar, a ja sam ceo život želela samo da pišem. Kada sam pisala prvu knjigu "Ženski rodoslov" nisam radila pola godine, ali sam neizmerno u tome uživala. Moj suprug mi je rekao da ne brinem i da ćemo bez moje plate živeti isto kao što smo ranije. Od tada mi je život drugačiji.
Gde se nalaze domaći pisci u svetu?
- Veliki je uspeh kada se pesma nekog našeg autora nađe u nekom deliću stranih novina. Mi pišemo na malom jeziku, mala smo kultura, pa su sve to veliki proboji. Moje knjige su prevedene na 12 jezika i nailazim na dobar prijem u svetu i to me beskrajno raduje.