Srbija, zemlja sa jednim balonom

- Lepo je pobediti, ali to nije glavna draž ovog sporta. Srećan sam i kada mogu da vidim krst na koji treba da bacim marker, jer znači da sam dobro pilotirao balonom. Inače, najveći strah balonara je nevreme, ali mi pratimo meteorološke prilike pred svaki let. Moj kolega Igor Divjak i ja čak smo jednom iznad Triglava bez maske leteli na 4.200 metara, iako je najviša visina na kojoj treba leteti bez maske 3.000 metara. To je bio i naš najduži let, koji je od Maribora do Italije trajao tri sata - kaže pilot Goran Grgič za "Vesti", Njegov klub ima 25 članova, a Slovenija ima šezdesetak balona i dve škole za obuku pilota balona.
 

Piloti bez prevoza

Na trećem Kupu balonarstva u Srbiji bilo najviše balona, čak devet. Vazduhoplovni savez odlučio je da 2010. godine održi prvi Kup balonarstva Srbije, a drugi je prošle godine održan u Svilajncu. Južno od Save i Dunava ovo je jedina ovakva manifestacija. Prošle godine u Svilajncu poletelo je pet balona. U Srbiji, inače, ima dosta pilota balona, ali jedan balon košta od 60.000 do 120.000 evra, a u Srbiji nije razvijen balonarski turizam, pa se nikome ne bi isplatilo da kupuje balon samo za takmičenja.

Labud Bulatović, predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije, kaže da je šteta što Srbija ima samo jedan registrovan balon, za razliku od okolnih zemalja.

- Srbija je pre 100 godina imala 25 do 30 balona, a balonarstvo je, što se avijatičarstva u Srbiji tiče, najstarija aktivnost. Danas daleko zaostajemo za susednim državama, jer imamo samo jedan registrovan balon, pa će se Vazduhoplovni savez Srbije truditi da naredne godine kupi bar jedan balon - obećava Labud.

Iz Kiškerešja u Mađarskoj došla je četvoročlana ekipa.

- Balonarstvo je divan sport. Gore se ne čuje nikakav zvuk. Ispod nas je predivna priroda, životinje. Sve to gledamo iz potpuno druge perspektive - kaže za Arpad Major iz Segedina, ekonomista po zanimanju i vlasnik privatne firme, koji se balonarstvom bavi od 1994. godine, a balonom je leteo tridesetak puta.
 

Novinarka s neba

Igor Divjak, diplomirani elektrotehničar, pilot Balonskog centra NE iz Maribora, leti pet godina, a pilotski ispit položio je pre godinu dana.

- Ispit nije težak. Najbitnije je da poznaješ balon, vremenske prilike i malo fizike. Balonarstvo je veoma skup sport, a skupo je i osiguranje, ali takvu vrstu relaksacije i druženja sa puno neobičnih ljudi ništa ne može da zameni - kaže Igor.

U istom balonu bila je i njegova supruga Karla, amaterski fotograf. Ona kaže da je prvi put balonom poletela da bi fotografisala, ali da je kasnije zavolela ovaj sport.

- Draž je i u tome što nikada ne znamo gde ćemo sleteti - kaže Karla.

Iz istog kluba došao je Darko Kralj, instruktor letenja i pilot, koji balonom leti 15 godina.

- Volim sve letilice. Jedrilicom sam počeo da upravljam sa 14 godina u Letačkom centru "Maribor". Kolega i ja smo bili najmlađi piloti jedrilica, koji su dobili dozvolu da lete sa 16 godina, jer smo radili u protivgradnoj odbrani Slovenije - navodi Darko.

Iz Aerokluba Prlek iz Ljutomera u okolini Maribora došao je pilot Miro Lazbaher, lekar po zanimanju. On leti od 1995. godine, a u Srbiji je po drugi put.

- Od detinjstva sam želeo da budem pilot, ali zbog povrede oka to nisam mogao. I kada mi se ukazala prilika da ostvarim svoj letački san, nisam se uopšte dvoumio - kaže Miro.

Član istog kluba je i pilot Lidija Kosi, koja je ispit položila pre 17 godina i koja je novinarka Radio Slovenije.

- Prvi put sam letela kao novinarka 1994. kada je bilo Evropsko prvenstvo u balonarstvu. To je bila prava atrakcija, jer u Sloveniji tada nije bilo puno balona. Radila sam na lokalnom radiju i bilo je zanimljivo i što sam se u program uključivala iz balona. Pošto sam letela u svim postojećim letilicama, rešila sam da postanem i pilot. Imala sam samo jednu kritičnu situaciju kada sam morala da prođem između dva balona, ali sam se izvukla - kaže Lidija.  

Sleteli u klanicu Jagodinci su neprestano mahali balonima, koji su bili visoko na nebu, a kada su se prizemljili, pritrčali su im i poželeli im dobrodošlicu. - Iako sam balonom prvi put leteo na ovoj teritoriji, naša ekipa je najbolje prošli, jer smo sleteli u dvorište jedne klanice. Dok su svi dobili kafu i piće, mi smo se počastili pečenjem - priča Darko Kralj kroz osmeh.   Krštenje vatrom Poput lovaca i balonari imaju običaj krštenja člana posade koji prvi put leti. Dok kleči na kolenima, on mora da ponavlja reči pilota, dok mu jedan član ekipe pali kosu, što je simbol plamena u balonu, a drugi ga posipa zemljom, jer svaki balon mora da se prizemlji. Na kraju ga poliju šampanjcem, a ostatak popiju svi članovi ekipe. Ovaj običaj prošao je i naš reporter, koji je dobio ime Baronesa plemenita ribarska.