Kako je Prometej obukao gaće?

Skopska opština Centar "spasila" obraz gologuzom spomeniku

Figura Prometeja je bila postavljena pre nekoliko sedmica, ali je ubrzo zatim bila ograđena i pokrivena neprozirnom mrežom, sve dok nije dobila donji veš.
Dok je autor skulpture smišljao kako da naknadno izradi bronzani pokrivač za međunožje Prometeja, u javnosti se postavilo pitanje ko to moralizuje, da li je na delu novi puritanizam, potisnute frustracije i totalna neodgovornost gradskih vlasti u svim fazama odlučivanja, od izbora skulpture, pa do odluke da se golom Prometeju naknadno izrade i obuku gaće, pa sada izgleda kao Tarzan.

Profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju, sociolog Ilija Acevski, našao se u čudu.

- Nije sramota da se pokaže ljudsko telo i ne shvatam zašto se od ovoga pravi slučaj. Da li sa tendencijom kako bi se pokazalo da se makedonsko društvo brani od nemorala ili se štite neke tradicionalne vrednosti? Opravdanje da će go muškarac povrediti ženska osećanja je priča za malu decu - tvrdi profesor.

Nemoral na ulicama Skoplja

Skulptura Prometeja jedna je od nebrojenih izlivenih u sklopu projekta Skopje 2014. koji nastavlja pretvarati makedonski glavni grad u jedinstveni kulturnoistorijski luna-park. Međutim, Prometejeva izložena muškost izazvala je brojne proteste. Da se pokrije međunožje bronzanog Prometeja navodno su tražile neke neimenovane organizacije žena, tvrde opštinske vlasti, ali to nije poznato srodnim asocijacijama i drugim ženskim organizacijama u Skoplju i Makedoniji.

- Lično imam problem sa svim tim skulpturama, jer su na njih u ovoj nemaštini, gde su od svih siromašnih u najvećem procentu žene, potrošeni ogromni novci. Nije problem go muškarac, već odsustvo ozbiljnog spomenika žene-borca, umetnice, političarke. Ženske figure se predstavljaju neozbiljno, a ne kao autoriteti - kaže Slavka Todorovska iz Saveza žena Makedonije.

Prometej odgovorio moralu

I u nevladinoj organizaciji žena Antiko nemaju nikakvih moralnih dilema.

- Nema potrebe da se pokriva go muškarac. Zašto se ne pokrivaju skulpture golih žena? Ako žene mogu da se prikazuju gole, zašto ne i muškarci. Ako se ne vređaju osećanja muškaraca kada gledaju skulpture golih žena, zašto bi se vređala osećanja žena dok gledaju skulpture golih muškaraca, naravno, ako je to urađeno sa određenom idejom, smislom i konceptom. Zar se ne vređaju ženska osećanja kada se svakodnevno prikazuju reklame sa golim ženskim telima za proizvode koji nemaju nikakve veze sa ženskom seksualnošću - kaže Đuner Nebiju, predsednica nevladine Antiko.

Profesor i poznati makedonski likovni kritičar Vladimir Veličkovski kaže da je pokrivanje golog Prometeja odraz autocenzure i licemerja, a likovni umetnik i vajar Miloš Kodžoman podseća da je skulptura golih muškaraca bilo i na spomen-obeležjima iz NOB-a.

Krpa za sramotu

- Ukoliko je to estetski problem, nepotrebno je da se polemiše i kritizikuje s moralnog aspekta - kaže vajar Miloš Kodžoman i dodaje da će naknadno postavljene bilo kakve bronzane krpe na kip Prometeja smetati sa estetskog stanovišta.

Bog koji je voleo ljude

Prometej je antički bog koji je ljudima podario vatru. Prometej i njegov brat Epimetej zalutali su u grčku pokrajinu Bitiju gde su napravili figure od gline, kojima je boginja Atena udahnula život. Prometejeve figure su postale ljudi, a Epimetejeve životinje. Epimetej je dao svim životinjama dobre osobine. No, kad je na red došao čovek, više nije bilo nijedne dobre osobine. Prometej je znao da je čovek superiorniji i želeo je da mu da poseban dar. Tako je ukrao vatru od bogova i doneo ljudima u svome štapu. Poklon od bogova se više nije mogao vratiti i Zevs je pobesneo i kaznio Prometeja da 30.000 godina provede okovan na brdu Kavkazu, a da mu orao svakog dana kljuca jetru. Od užasnih patnji Prometeja je spasao Herakle. Prometej je potom pozvan nazad na Olimp, ali je i dalje morao sa sobom nositi stenu na koju je bio prikovan.