Glad jača od ponosa

Muka ih naterala: Jovan Jovanović sa suprugom Snežanom

 

Jedan od njih je i Jovan Jovanović(75), penzioner iz Gornjeg Milanovca koji, iako teško bolestan i gotovo slep, zajedno sa svojom suprugom Snežanom (59) svakodnevno, osim na crveno slovo, obilazi kontejnere u nadi da će pronaći nešto od hrane, ili nešto vredno što se može unovčiti i tako obezbediti dnevni obrok. No, kaže Jovan, nekada ponosni radnik PIK-a Takovo, kontejneri su sve prazniji.

Zar je baš dotle došlo da morate da preturate po kontejnerima?
- Dugo nisam mogao da zamislim da ću da preturam po otpadu, ali pre četiri godine sam prelomio i izabrao između ponosa i gladi. Eto, pobedila je glad. Uostalom, šta mi je drugo preostalo jer sa penzijicom od 13.000 dinara jednostavno ne može ni da se životari. Ovako, žena i ja, više ona jer sam zbog visokog šećera gotovo potpuno slep, nađemo nešto kartona, ponegde nešto za jelo, bacaju ljudi i odeću i obuću koja može da se iskoristi i tako krpimo kraj sa krajem. Ali, kontejneri su sve prazniji, a iz dana u dan sve je više onih koji su, kao i ja, između života i stida na jednoj strani i gladnog stomaka na drugoj, izabrali kontejner.
 

Nedavno ste bili u prilici da svojim glasom na izborima pokušate da nešto promenite u Srbiji.
- Jesam i javno sam glasao Tomislava Nikolića u nadi da će se nešto promeniti, ali za sada nema pomaka nabolje. Dobro, još je rano da se oseti boljitak, ali svi ovi njihovi dogovori, a posebno ako Tadić i dalje bude držao sveću u Srbiji, a svi su izgledi da hoće, ne najavljuju neko bolje vreme za Srbiju, a posebno za nas, kako nas zovu, kontejneriste. Takođe, znam da neko kao ja koji je u životu došao do samog dna ne može da drži predavanja Tomi Nikoliću, ali rešio sam da mu napišem pismo i da mu predočim i moju muku i muku svih onih koji dane provode u smeću i smradu, a njegov je obraz da li će me uvažiti i da li će mi odgovoriti. Pošteno, jesam zaokružio Tomino ime, ali kako koji dan prolazi sve mi se čini da Srbiji više ni Bog ne može da pomogne, a kamoli Toma Nikolić.
 

Kažete da dok preturate po otpadu imate mnogo vremena za razmišljanje?
- Najviše razmišljam o vremenu kada sam bio poštovani radnik i kada sam od plate mogao normalno da živim normalno. U novčaniku sam 45 godina držao partijsku knjižicu Saveza komunista Jugoslavije i dovoljno para za pristojan život, a o tome koliko su ondašnji direktori imali poštovanja prema radnicima i da ne govorim. Danas ljudi u novčanicima imaju po nekoliko partijskih knjižica, neke nalazim i u kontejnerima, ali para nemaju. A, o tome koliko ih poštuju novokomponovani bogataši smešno je i govoriti. No, po meni, nisu krivi oni što su preko noći postali gazde i bogataši već narod koji sve to vidi i ćuti i sve je bliži, kao i ja, kontejnerima u kojima više nema šta da se nađe.