Kako preživeti krizu (3): Njivu niko neće

Svaka generacija Vranjanaca je osetila ekonomsku krizu ili "pusto nemanje", kako će vam ovde reći. Kad u Vranju kažu: "Došlo je vreme da nula nulu buta (gura)", to znači da je nastupila sveopšta kriza. Naravno, prvo se misli na ekonomsku jer ona je izvor zla, koje je personifikovano u izreci: Dođe vreme, brat brata očima da ne vidi.

- Teška, krizna vremena donosila su, s jedne strane, veliko osiromašenje stanovništva u Vranju, a s druge, naglo bogaćenje pojedinaca. Narod je znao da samo zlato u krizi ima vrednost, a ko ga je imao, taj ga je uvećavao jer cena je padala svemu, naročito zemlji i nekretninama. Tako je bilo u poslednja dva veka - počinje priču o ekonomskim krizama i njenim posledicama u Vranju Milorad Đorđević, inženjer šumarstva u penziji, pripadnik jedne od najstarijih vranjskih familija Kalaščiki.

Nekada se u krizna vremena kupovala zemlja, vinogradi, posebno njive pored Morave. Danas, kada zemlja ima najnižu cenu niko je ne kupuje jer nema ko da je obrađuje, a nema ni državne strategije o poljoprivredi koja bi privukla ljude da ulažu u nju i tu vide svoju budućnost.

Od deviza do lokala - Naši bogataši su uglavnom proizašli iz sprege politike i kriminalne ekonomije. Kesa zlata je danas metafora za evre, dolare, franke, poklone u skupocenim automobilima, stanovima, lokalima - ističe Milorad.

- Njive pored Morave koje se nazivaju "moravke", na kojima sve što baciš nikne i rodi, nude se po bagatelnoj ceni, od dva do tri evra po metru kvadratnom. Ako se krene od Morave prema pitomim brdima može se kupiti i po 10 hektara zemlje sa šumom za dve-tri hiljada evra. Kupaca nema, ako se zna da u okolnim selima možete kupiti staru kuću sa hektar zemlje kvadratnih za 2.000 evra. Nova jednospratna kuća košta 5.000, a trospratna 10.000 do 15.000 evra, plus plac, voćnjak i pomoćne zgrade. Kupaca nema, sirotinja gleda, ali para nema. Oni koji imaju, u ovim kriznim vremenima kupuju zlatne poluge, šipke, i šta već ne - priča Milorad.

Danas cela Srbija kupuje stanove u Beogradu, koji donose mesečnu rentu. Ko se domogne većih para, on bi odmah mesečnu apanažu. Vlasnici više nekretnina uglavnom se hvale da su masoni, rotarijanci, iako većina i ne zna šta to znači.

Obično prosečni Srbin koji se obogatio kupi svakom detetu po stan i kola, a sebi džip. Ima i zgodnu naviku da svakom članu porodice kupi jedna kola za vožnju po gradu, a druga za pokazivanje. Ona se voze do Beograda i u inostranstvo.
Danas u najvećoj ekonomskoj krizi koja je zahvatila ceo svet Srbi zlato kupuju ilegalno, od Albanaca, Turaka i Makedonaca. A čuva se na najskrivenijim mestima za "ne daj bože" u životu.