Poslanici ne rade, a uredno primaju plate
Novi saziv Skupštine Srbije neće se, po svemu sudeći, mnogo umoriti pre nego što ode na letnju pauzu. Oni će, pre odmora, izabrati sopstveno rukovodstvo (predsednika, potpredsednike i sekretara) i usvojiti jedan zakon - o Vladi i ministarstvima, nakon čega će premijer i ministri položiti zakletvu.
To će, po svemu sudeći, biti jedino što će uraditi za tri meseca, jer ih povratak na posao čeka tek u septembru. Tada bi mogla da se održi vanredna sednica, a nije isključeno da pauza potraje i do početka oktobra, kada počinje redovno zasedanje. Takav scenario mogao bi biti poremećen samo ukoliko bi nova vlada odmah počela da šalje zakone na usvajanje, što nije mnogo verovatno.
Za to vreme narodni predstavnici će primati plate od oko 105.000 dinara (sama plata je 75.000, plus paušal 30.000). To znači da će svaki novi poslanik za tri meseca dobiti više od 300.000 dinara. Ukupno, to iznosi blizu osam miliona dinara. Za rad od nekoliko dana.
Zakonom je precizirano da poslanici koji nemaju posao, platu mogu da primaju još šest meseci. Tako će oko 150 poslanika iz starog saziva primati platu narednih šest meseci.
Oni imaju pravo na 75.000 dinara, koliko je osnovna plata poslanika, ali ne i na paušal od oko 35.000 dinara, što je bonus za rad na terenu. Veljko Odalović, generalni sekretar parlamenta, ranije je izjavio da je za ovu namenu u budžetu planirano 177 miliona dinara.
Poslanici spremni i hoće da rade
Poslanici tvrde da su spremni da rade i ne misle da snose krivicu zbog "lenjosti institucija".
- Naš poslanički klub se brzo može okupiti. Čim nas pozovu, spremni smo da radimo - kaže Momo Čolaković iz PUPS.
On smatra da je potrebno što pre početi sa donošenjem zakona i da Vlada mora brzo da ih šalje u parlament.
Jorgovanka Tabaković, poslanica SNS, ističe da nema osnova za pretpostavku da se neće raditi tri meseca:
- Zar nismo četiri godine sve vreme zasedali u redovnom i vanrednom zasedanju? Zar dosadašnja vlada, koja bi htela da u sličnom sastavu nastavi da proizvodi zakone koji se ne primenjuju, nije usvojila stotine propisa i sporazuma o kreditima i garancijama, zbog kojih je danas glavna tema prezaduženost.
Ona navodi da vremena jedino nije bilo za usvajanje završnih računa Vlade, kojih još nema.