Nikad bliži finalu

Poslednje velike uspehe naša fudbalska reprezentacija ostvarila je u periodu od 1960. kad je zasela na olimpijski tron i osvojila drugo mesto na Evropskom šampionatu, do 1962. kad je zauzela četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu. Bio je to vrhunac jedne sjajne generacije.

U sredu, 13. juna navršiće se tačno pola veka otkad je jugoslovenska reprezentacija igrala svoje drugo, ispostaviće se poslednje mondijalsko polufinale. Za protivnika je imala starog rivala, selekciju Čehoslovačke, koju je predvodio legendarni Masopust.

"Ko će u finale, ko će na megdan velikom Brazilu, jer svi smo bili uvereni da će Garinča i drugovi u drugom polufinalu u Santjagu savladati domaći Čile. Dobre igre na ovom SP davale su nam pravo na nadu da možemo da savladamo Čehoslovake" pričao nam je svojevremeno Dragoslav Šekulac, jedna od najvećih zvezda turnira.

Priznanje Šekiju   Dražen Jerković je sa Brazilcima Garinčom i Vavom, Mađarem Albertom, te Sovjetom Ivanovim i Čileancem Sančezom podelio prvo mesto na listi strelaca sa četiri pogotka, a Dragoslav Šekularac je bio u idealnoj jedanaestorici Mondijala.

Jugosloveni su loše počeli učešće na SP, porazom od SSSR (0:2), ali potom su savladali dvostrukog prvaka sveta Urugvaj sa 3:1 i Kolumbiju sa 5:0, da bi u četvrtfinalu vratili stare dugove SR Nemačkoj i golom Radakovića slavili veliku pobedu od 1:0.

Zašto plavi nisu napravili još jedan, odlučujući korak i ušli u polufinale? Ima raznih teorija, a udarna igla našeg tima Milan Galić podsetio je i na čuveni gest naših funkcionera, koji nisu bili na nivou ekipe koja je predstavljala zemlju:

"Pred utakmicu sa Čehoslovačkom prvi put se među nama igračima postavilo pitanje novca. Dnevnica svakog od nas bila je pet dolara i na tom Mondijalu manje su zarađivali jedino Kolumbijci. Kao kapiten bio sam izabran da odem i zatražim nagradu od 100 dolara po igraču za ulazak u finale. Primio me je predsednik Fudbalskog saveza Duško Đurđić, saslušao me i namršteno mi rekao: "Vi ovde trčite, igrate i zabavljate se, a naši rudari u rudnicima kopaju ugalj". Okrenuo sam se i otišao, svestan da je svaki dalji razgovor iluzoran".

Polufinale je tog baksuznog 13. juna izgubljeno sa 1:3.

"Bila je to prava fudbalska tragedija. Uz Brazilce, mi smo igrali najbolji fudbal na Svetskom prvenstvu. Pobeđivali smo selekcije koje su bile daleko kvalitetnije od Čehoslovačke! Nikad nismo bili bliži finalu", otelo se, u razgovoru, Šekularcu.

Čehoslovaci nisu igrali lepo za oko, ali su ispunili cilj. Iz kontranapada su poveli golom Kadrabe. Dražen Jerković je izjednačio i vratio nadu. Igralo se uglavnom pred golom Šrojfa, koji je branio nemoguće. Onda je Masopust asistirao Šereru, a ovaj savladao Šoškića. U poslednjim minutima, u jeku ofanzive "plavih" Vlatko Marković je neoprezno igrao rukom u našem šesnaestercu i - Šerer je sa bele tačke postavio konačan rezultat.

Usledio je povratak u Santjago i susret za treće mesto sa Čileom, koji je bio bolji.