13 godina od Kumanovskog sporazuma

Dokument su u Kumanovu potpisali generali Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, dok je NATO snage predstavljao general Majk Džekson.

Vojsci i policiji Jugoslavije dat je rok za povlačenje sa teritorije Kosova od 11 dana i potom su na terenu raspoređene snage KFOR-a.

Odredbe Kumanovskog sporazuma ugrađene su u Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je dan kasnije, izglasana na Ist riveru, a do danas je ostala međunarodni okvir za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Sporazumom je definisan rok za povlačenje "snaga SRJ", odnosno "ljudstva i organizacija SRJ i Srbije koje mogu vojno da deluju", a povlačenje pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije iz pokrajine završeno je 16. juna 1999.

Definisane su Zona vazdušne bezbednosti, kao zona od 25 kilometara od administrativne linije Kosova i Metohije ka unutrašnjosti SRJ, kao i Zona kopnene bezbednosti, kao pojas širok pet kilometara, ka unutrašnjosti Jugoslavije.

Godine 2001, srpske snage bezbednosti po dogovoru su "ušle" u taj pojas, ali formalno zona nikad nije ukinuta.

Vojsku i policiju zamenili su pripadnici Kfora i NATO, a u prvo vreme s njima je bio i jedan ruski kontingent, koji je u sastavu Sfora prethodno bio stacioniran u BiH.

Predlog teksta Kumanovskog sporazuma je Slobodanu Miloševiću u Beograd doneo predsednik Finske Marti Ahtisari, a potpisivanju je prethodila i serija pregovora Miloševića sa ruskim diplomatom Viktorom Černomirdinom.

Čerdomirdin je delovao kao lični izaslanik predsednika Rusije Borisa Jeljcina, a Ahtisari je predstavljao EU i generalnog sekretara UN. NATO bombardovanje trajalo je 79 dana, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Život je izgubilo, prema nezvaničnim podacima, više od 3.500 ljudi, ranjeno je više od 10.000, a šteta od razaranja SRJ svojevremeno je procenjena na oko 100 milijardi američkih dolara.