Deset stražara čuva 700 kriminalaca
Stražar koji nije želeo da mu objavimo ime iz straha da će izgubiti posao otkriva da svakodnevno čuva veoma opasne masovne ubice koje su počinile nezamislive zločine.
- U Specijalnu zatvorsku bolnicu stižu sa psihičkim poremećajima ubice iz cele Srbije. Takođe na lečenje dolaze i oni koji nisu ludi. Kad dođu u našu bolnicu, koja je smeštena u dvorištu Centralnog zatvora u Beogradu, svakodnevno ih posmatra ekspertski tim sastavljen od psihijatara, psihologa i socijalnih radnika. Prati se njihovo ponašanje i daje konačni nalaz da li boluju od duševne bolesti.
Zamislite samo kako izgleda kada 10 stražara čuva 700 pacijenata koji u svakom trenutku mogu da "prsnu" i izazovu metež ili nasrnu na nas - kaže sagovornik.
Tempirana bomba
Stražar kaže za Pres da ova ustanova ima najbolje stručnjake, ali da zbog skučenog prostora i malog broja stražara može lako da postane tempirana bomba.
- Neki pacijenti, kao što su masovne ubice, smešteni su u posebnu sobu sa video-nadzorom. U bolnici su trenutno i majke-ubice Slađana Stojanović, koja je nožem ubila trogodišnjeg sina, kao i Smilja Jovanović (26), koja je iskasapila sina od 40 dana. Kamera u specijalnoj sobi uključena je za slučaj ako pacijenti pokušaju nešto da urade kako bismo mogli na vreme da reagujemo i sprečimo ih da napadnu druge pacijente ili lekare - kaže naš sagovornik i dodaje:
- Opasni pacijenti ne borave stalno u sobi sa video-nadzorom, već samo određeni vremenski period dok doktori ne procene da li mogu da budu premešteni u običnu bolničku sobu. Kamera snima samo pacijente koji su skloni suicidu, sve dok stručni tim lekara ne potvrdi da nisu opasni po ostale pacijente. Mi smo neprekidno pod stresom dok čuvamo takve pacijente. U smeni koja traje 12 sati bukvalno strepimo da neki ludak „ne proradi" i iznenada ne napadne stražare. Imam utisak da bi nas bukvalno pregazili kada bi se kojim slučajem odlučili za bekstvo, jer nas desetorica ništa ne bismo mogli da uradimo.
Psihopata imao cimere
Stražar otkriva da su neki pacijenti od prvog dana prijema u grupnoj sobi uprkos nestašici lekova.
- Devetostruki ubica iz Jabukovca Nikola Radosavljević uvek je bio sa dva ili tri pacijenta. Doktorima je stalno bio pred očima, tako da su mogli da razgovaraju sa njim kad god žele, ali mi smo neprekidno bili u strahu. Naša ustanova se razlikuje od ostalih upravo po tome što tim obavlja ekspertizu svakodnevno, a ne povremeno. Ne znam o čemu takve ubice razgovaraju sa cimerima, niti sa lekarima. Detalje ne želim da znam, jer oni spadaju u domen lekarske tajne. Činjenica je samo da mi nemamo dovoljan broj zaposlenih za ovako težak i odgovoran posao i da bi pod hitno trebalo preduzeti neophodne mere dok se ne dogodi nešto poput pokušaja bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića iz specijalne pritvorske jedinice - upozorava stražar na kraju razgovora.
Svuda isto
Isti problem sa nedostatkom ljudskog kadra postoji i u drugim zatvorskim ustanovama. Stražar specijalne pritvorske jedinice CZ-a u Ustaničkoj ulici izjavio je na početku suđenja za pokušaj bekstva Kalinića i Milovanovića da je te noći napravio propust zbog umora i straha.
- Fakat je da sam bio preumoran. Da sam bio odmoran i naspavan, neprekidno dežuranje ispred njihovih ćelija ne bi mi teško palo. Stražara inače ima malo i moramo da idemo na ispomoć kolegama i kada imamo slobodne dane - objasnio je Strahinjić na suđenju u Specijalnom sudu.