Banjaluka efikasnija od Beograda

- RS ima mnogobrojne probleme, siromašnija je i ugroženija od Srbije, njeno stanovništvo u težem socijalnom položaju, u proseku manje obrazovano i s nepovoljnijim demografskim perspektivama. Ipak, RS ne samo da ima konsenzus političke elite i naroda oko najvažnijih nacionalnih i državnih ciljeva, već su njena politika prema SAD, EU i ostalim velikim silama, strategija prema zajedničkim ustanovama BiH i ekonomska politika, mnogo odgovornije, promišljenije i uspešnije od politike Srbije - kaže Antić u intervjuu za "Vesti".
 

Rekli ste da je rukovodstvo RS nadraslo partijske interese, lopticu prebacilo u dvorište BiH i odbranilo RS. U kojim situacijama je takva politika Banjaluke bila najočitija?

- Prvenstveno kad je reč o odnosu srpskih parlamentarnih stranaka prema državnosti RS, prema zajedničkim ustanovama. Najsvežiji primer je politika SNSD i SDS u vladajućoj šestorici, a dobar primer je zajednički odnos prema pritiscima za ograničavanje samostalnosti republike kad je reč o manipulacijama u slučaju Sejdić-Finci, ili pre godinu dana oko navodne reforme pravosuđa. Odličan je odnos uspostavljen između RS i Izraela, uticaj na odnos BiH prema palestinskom pitanju u UN, konačno odnos uspostavljen sa Ruskom Federacijom.

Savez oligarha i populiste   Šta Srbiji može da donese eventualna kohabitacija DS i SNS? - Kohabitacija jeste najverovatniji, ali još uvek nije siguran ishod. Mislim da ne može da bude uspešna kao ona između 2004. i 2007, jer pre svega tada su tu bile tri strane: manjinska vlada DSS, G17, NS-SPO, SPS, pa DS i SRS, a Koštunica je bio nešto veštiji i sposobniji državnik od Tadića. Danas su međunarodne i privredne prilike daleko teže. Konačno, Tadić predstavlja okoštalu autoritarnu oligarhiju koja je uspostavila vladavinu marketinga u politici, dok Nikolić ima teško breme radikalskog nasleđa i velikih populističkih obećanja na kojima je zasnovao snagu SNS posle 2008. Pešićeva (ni)je u pravu   Kako tumačite apel Vesne Pešić da Tadić ne bude premijer? - Nije uobičajeno da poraženi kandidat za predsednika postane premijer, ali nije ni zabranjeno i nesumnjivo je moguće. Vesna Pešić je u pravu kad je reč o autoritarnim tendencijama DS tokom proteklih godina. Ona je međutim previše žustra i stvari posmatra isuviše lično. Mislim da stav Vesne Pešić prema kojem je Tadić eksponent velikosrpske politike ne zaslužuje argumentovano opovrgavanje, već podsmeh.

Zbog čega političari u Srbiji, ne mogu da se otrgnu partijskim interesima u vođenju državne politike?

- Oni su žrtve jugoslovenskog i socijalističkog nasleđa. Građani Srbije ne osećaju da je državnost ugrožena, za razliku od RS, a vezani su za krajnje formalna pitanja oko statusa KiM. Kada nema prizemnog nacionalizma kojim često prikrivaju socijalna nezadovoljstva, prosečni građani traže od države nezarađen novac. Političari, formirani u vreme Miloševićevog režima, nastoje da se domognu državnog novca i finansiraju svoje klijentelske mreže. Za razliku od Srbije, u RS postoji težnja čiji smo svedoci bili na primeru Slovenije i Hrvatske. To veliko pregnuće na odbrani narodnih prava i državnosti pozitivno deluje na političku zrelost, uspostavljanje potrebnog jedinstva i ubrzanje neophodnih reformi.
 

Zašto Miloradu Dodiku, za razliku od srpskih vlasti, polazi za rukom da dobrim odnosima sa svetskim silama zaštiti interese RS?

- Srbija treba konačno da se opredeli povodom više pitanja. Da li je spremna da gradi modernu, nezavisnu državu koja neće biti drugačije uređena od Hrvatske ili Bugarske? Da li je ulazak u EU cilj, uglavnom grupe karijerista, birokrata i politikanata ili sredstvo da srpska država bude uspešnija a nacija ujedinjena? Zatim da li ćemo se boriti za mit i formu - suverenitet nad KiM ili suštinu, odnosno slobodu za narod RS, podelu KiM, prava za Srbe u CG, Hrvatskoj i Makedoniji? Potom da li je odnos prema velikim silama način da se dobije vlast i diskvalifikuju protivnici ili da se sačuvaju prava naše države i nacije? Tu je i pitanje da li su reforme i privatizacija da bi se političari i bogataši napljačkali, a narod podelio mrvice ili je sve to potrebno da bi naša privreda bila efikasnija, socijalni, zdravstveni i penzioni fondovi obnovljeni? Takođe da li nam je prioritet Koridor 10, Koridor 11 ili, kako stvari stoje, nijedan? Da li smo mi regionalna sila, ili država u raspadu koja nije spremna da uzme u zaštitu ni sopstveni narod širom Balkana?