Na srpskim njivama cveta marihuana
Domaća proizvodnja uglavnom se odvija u ruralnim sredinama, i to u zabačenim njivama, gde je moguće zasaditi veću količinu kanabisa.
- Dilerima koji se bave ovim poslom bitno je da njive budu u blizini vode, koja je neophodna za uzgoj kanabisa, i da budu što udaljeniji od puta, kako bi rizik da budu otkriveni bio što manji - kaže za “24 sata” izvor iz MUP Srbije. On navodi da srpska policija godišnje otkrije oko 20 hektara zasada konoplje, a da je ovaj “posao” najaktuelniji u oblasti oko Velike Morave. Zasadi konoplje otkrivaju se ili pojačanom policijskom kontrolom terena, ali i po prijavama.
Zasadi kanabisa na Zvezdari
|
- Građani često sami zovu policiju i prijavljuju sumnjive zasade na njivama. Policija je dosta slučajeva otkrila i prateći dilere, koji marihuanu prodaju na ulici, a koja potiče za domaćih zasada - kaže naš izvor. On objašnjava i da je dilerima ovaj posao dosta unosniji od kupovine “albanske trave” koja u Srbiji stiže preko Crne Gore, BiH i Kosmeta.
- Kilogram “albanke” košta 2.000 evra, dok je domaća duplo jeftinija. Sa njiva, ona se dalje rastura po uličnom narko-tržištu, u paketićima od po dva, tri grama koja se prodaju za po 400 dinara - kažu u policiji.
Najveću zarada, kad je u pitanju ova vrsta narkotika, donosi veštačka proizvodnja skanka, koji je po THC vrednosti daleko jači od obične marihuane, a samim tim, i skuplji. Laboratorije se, zbog neophodne infrastrukture uglavnom opremaju u gradovima, mada je, prema podacima policije, ovakvog gajenja marihuane bilo i po udaljenim salašima po Vojvodini. Struja i voda u ovom poslu su neophodni, a često se laboratorije otkrivaju i po enormnoj potrošnji struje.
- U većini slučajeva, laboratorije rade non-stop, lampe koje obezbeđuju rast zasada su uključene dan i noć, zalivanje se obezbeđuje specijalnim prskalicama, i na taj način se godišnje obezbedi po nekoliko berbi - kaže naš izvor, navodeći da se s jedne stabljike u veštačkim uslovima može dobiti oko sto grama skanka.