Sreda 06.06.2012.
12:00
D. Đorđević - Vesti - Foto:

Kuća sve opremljenija, ukućani sve zadovoljniji

RADUJU SE SVAKOJ STVARI: Snežana i Goran Petković sa sinovima

Iz velikog, još neograđenog dvorišta Petkovića, nekada domske dece, Gorana, buregdžije, i Snežane, domaćice, čuje se i kokodakanje.

Očekuju reportere "Vesti" nestrpljivo, kao i donacije koje im donose od njima dobro poznatih dobrotvora. Nenad Glišić iz Kopenhagena poslao je 250 evra, što je bilo dovoljno za kupovinu dugo željenog i preko potrebnog frižidera.

U dogovoru s Petkovićima, frižider je kupljen u Vranju i dovezen kamionetom. Dok je vozilo ulazilo u dvorište, iz kuće se sa radija čula poznata pesma: "Aj, veseli se, kućni domaćine". Prvi se pojavljuje najmlađi član porodice trogodišnji Aleksandar i radoznalo zaviruje u kombi. Na licima Snežane i Gorana suze radosnice. Njihov dotrajali frižider, dobijen od meštana iz sela, više nije bio u upotrebi.
 

- Taman za seosku slavu. Bože, kako smo srećni! Hvala našem dobrotvoru, našem deda-Nenadu, hvala gospođi Kseniji i ostalima koji žele da nam pomognu da se skućimo - kaže nam Snežana dok se pozdravljamo.


Unosimo frižider. Petkovićima sve to deluje nestvarno. Zimus su od novca donatora kupili šporet na drva smederevac, imaju nove prostirke, sad je je stigla zavesa, tepih... I sve to od Ksenije Naumović iz Ciriha. Da upotpuni slavlje pred Svetu trojicu koje će prvi put slaviti u svojoj kući.

TEPIH KAO IZ BAJKE: Snežana i Goran
 


- To je slava mog dede po ocu i predaka koji od starina naseljavaju ove prostore. Pokojnog oca ne želim da spominjem jer je mene i sestru ostavio na sokaku, raščupane, uzneverene i da nismo završile u Domu umrle bismo od studi u nekoj od brazdi na okolnim njivama gde smo se krile. Želim da u kući mojih predaka ne utuli slavska sveća i kandilo, a Goran se sa tim slaže i puno nam je srce. Ni on u svom planinskom selu Čestelinu nikad nije imao prilike da se raduje niti seoskoj niti krsnoj salvi. Ispunila nam se želja da krenemo da slavimo naše svece, da nas Bog i oni čuvaju, a posebno naše male anđelčiće, Nemanju i Aleksandra, da nikad ne dožive sudbinu kroz koju smo mi prošli - rano detinjstvo u suzama, gladi i fizičkom zlostavljanju - priča s tugom Snežana.

Biće i hrane

 

Aleksandar i Nemanja žele da se slikaju pored frižidera. Iako mali, shvataju neophodnost ovog aparata u domaćinstvu, ali je to i dečja radost što se pred njihovim očima ostvaruje želja roditelja koju su često slušali. Frižider neće zadugo biti prazan jer je od donacije kojom je plaćen ostalo 20 evra, dovoljno da se hranom napuni bar jedna polica.


Tako mali, a tako vredan

 

Dok prati ekipu "Vesti", Goran obećava Aleksandru da će pre nego što ode u smenu nastaviti uz njegovu pomoć da farba grede ispred kuće i ulepša ih u čast gostiju koje očekuju. Mališan trči po alat, nestrpljiv da što pre prione na posao.


Sve lepše od lepšeg

 

Iako su se Snežana i Goran najviše obradovali tepihu i zavesama, kakve same nikada ne bi kupili, bili su oduševljeni i garderobom koju im je Ksenija Naumović poslala. Već dugo i oni i deca su među najbolje obučenima u selu.


- Sve što dobijemo u paketima gospođe Ksenije i drugih čitalaca "Vesti" smanjuje nam svakodnevne troškove, tako da ne uzimamo hranu na veresiju niti imamo druge dugove. Nadam se da će deda Nenad biti zadovoljan. Novac smo potrošili kako je on sugerisao. Za sada ostaje jedna koza. I ova daje dovoljno mleka da bi se deca zdravo hranila - rekla je Snežana Petković, zahvalivši se nebrojeno puta Nenadu Glišiću i Kseniji Naumović.


Ova mlada žena raduje se svakoj novoj stvari koju unose u kuću i tako se polako ostvaruju njihovi snovi iz godina provedenih u domu.


- Uređujemo te dve sobe koje imamo. Ako bog da, sledeći put kupićemo novi električni šporet i zameniti stari koji je dotrajao, a koji smo, takođe, dobili na poklon od komšija. Mladi smo, biće vremena da jednog dana krenemo da uradimo i kupatilo, mada je to skupo, ali jedno po jedno i biće. Najvažnije je da se slažemo i volimo, da imamo veliku volju i želju da stvorimo dom i normalnu porodicu u kojoj će naši sinovi bezbrižno odrastati - navodi Snežana.

POZIV DONATORIMA


Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Spremaju se za slavu koja nije samo njihova krsna nego i seoska. Kupiće malo mesa, nešto za meze, napraviće tortu. Gostiju neće biti mnogo, doći će neko od komšija da im čestita, jer i oni slave. Glavni gost biće Snežanina tri godine mlađa sestra 32-godišnja Vanja, sa kojom je odrasla u Domu.


- Ona se udala u moravskom selu Donje Terbešinje blizu Vranja, u vrednu i radnu poljoprivrednu porodicu. Za sad nema materijalnih problema, izrodila je troje dece i mnogo mi je drago. Veoma smo vezane jedna za drugu i ne bih mogla da podnesem da loše živi. Pozvaću ih da nam budu gosti, milo mi je jer će i ona doći u kuću svojih predaka na slavu koju kao kroz maglu pamtimo kad je slavio deda. Goran će umesiti najbolju vrstu bureka, pa ćemo upotpuniti trpezu - priča Snežana.


Ostavljamo Petkoviće u njihovom porodičnom domu, obasjanom radošću zbog tako vrednih poklona i iskrenih prijatelja. Svako se vraća svojim obavezama. Snežana odlazi da pomuze kozu kako bi deca doručkovala, Goran se sprema da krene na posao, mališani da se igraju i pokušaju da urede dvorište. Sa radija odjekuju pesme...

2024 © - Vesti online