Srbi i Hrvati sistemski diskriminisani u Tuzli

On je svoju tvrdnju potkrepio i podatkom da je u 13 opština Tuzlanskog kantona ukupno zaposleno 15.500 ljudi, među kojima je 90 odsto Bošnjaka.

"U svim institucijama koje se finansiraju iz budžeta Bošnjaci su dominantni, počev od pravosudnih, u kojima ih ima 87,88 odsto, zatim u zdravstvu 89, u obrazovanju 88,5, a na rukovodnim pozicijama 83 odsto“, kaže Peričević.

On istovremeno tvrdi da i u upravnim i nadzornim odborima sede uglavnom Bošnjaci, kao i u direktorskim foteljama u svim tuzlanskim školama.

"Srba i Hrvata gotovo da i nema u upravnim i nadzornim odborima, a od 86 direktora škola samo jedan nije Bošnjak i to odnedavno kada je direktorska funkcija dodeljena Hrvatu“, dodaje Peričević

Prema njegovim rečima, nepravda prema dva konstitutivna naroda prisutna je u poslednjih dvadesetak godina i moralo bi konačno da počne da se ispravlja.
Hrvatsko narodno veće i Srpsko građansko veće, koja deluju u Tuzlanskom kantonu, još pre četiri godine detaljno su analizirali situaciju sa stanovišta konstitutivnosti u zapošljavanju i ocenili je katastrofalnom.

"Ovdašnja situacija je još gora. Da li se svesno ili nesvesno sprovodi jedna diskriminatorska politika, to ne znam, ali činjenica da među 15.500 ukupno zaposlenih u 13 opština Srba ima samo 4,1 odsto, Hrvata 6,1, a ostalih 1,5, dovoljno govori sama za sebe“, napominje Peričević.

Iako je Statutom predviđeno da se iz jednog naroda bira načelnik opštine, a iz drugog predsedavajući Opštinskog veća, u Lukavcu je za načelnika izabran Bošnjak, a za predsedavajućeg takođe Bošnjak, koji se izjašnjava kao Bosanac i tako svrstava u red ostalih.

Iz podataka kojima on raspolaže nedvosmisleno se može zaključiti da su Srbi i Hrvati gotovo u identičnim, čak i manjim procentima zastupljeni i u pravosudnim instititucijama, zdravstvu i obrazovanju, kao i u MUP-u Tuzlanskog kantona, u kojem je poslednji konkurs za zapošljavanje završen na sraman način, jer nekoliko kandidata nije dobilo posao samo zato što su pripadnici srpskog naroda, odnosno hrvatskog.

Peričević ocenjuje da su odbijeni kvalitetni i obrazovani ljudi zahvaljujući testu koji je bio tako koncipiran da se odluka o prijemu mogla donositi sujektivno i na osnovu utiska pojedinaca.
 

"Dve nevladine organizacije su zbog ishoda ovog prijema odmah uputile prigovor na adrese svih relevantnih domaćih institucija, kao i EUPM i OHR, ali niko ne haje da odgovori“, kaže on.