"Bubice" za hiljade građana

''Veliki brat'' na svakom ćošku: Prisluškivanje dobilo zabrinjavajuće razmere

- Zajedno sa poverenikom za informacije Rodoljubom Šabićem redovno dobijam informacije o broju slučajeva u kojima su službe bezbednosti nadzirale, odnosno prisuškivale telefonske i internet komunikacije građana i preliminarni rezultati su više nego zabrinjavajući, broj prisluškivanih je veći nego što može i da se pretpostavi - kazao je Janković za beogradske medije.

U novije vreme podatke o broju prisluškivanih građana objavilo je samo Tužilaštvo za ratne zločine koje je u sklopu rada Akcionog tima za lociranje i hapšenje haških begunaca "preduzelo mere nadzora telefonskih i drugih komunikacija prema 630 lica".

Istovremeno, prema pisanju nekih beogradskih medija, trenutno se u Srbiji prisluškuje čak 4.000 građana.

Zbog ove alarmantne situacije Janković i Šabić su podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o krivičnom postupku, koji je pre dva meseca stupio na snagu.

Saveti za privatnost

Darko Trifunović kaže da svaki građanin može i sam doprineti da ne bude žrtva povrede privatnosti:

1. na društvenim mrežama nikada ne ostavljati fotografije ili previše lične poruke i podatke
2. mobilni telefon i SMA usluge koristiti isključivo u funkciji dogovaranja susreta sa željenom osobom

Osporena je odredba ZKP prema kojoj policija može pribavljati listinge, lokacije i druge podatke o telefonskom saobraćaju građana po odluci tužioca, a ne suda.

Advokat Đorđe Trifunović kaže da su službe ovlašćene za prisluškivanje izgleda "rastegljivo" shvatile prećutnu saglasnost sudova da se bez odluke suda mogu prisluškivati organizovane kriminalne grupe i osumnjičeni za ratne zločine ili njihovo skrivanje, ali da je problem mnogo kompleksniji.

- U svetu je već nekoliko godina trend da se u sklopu globalne borbe protiv terorizma svesno zadire u privatnog građana i ta praksa nije mogla da zaobiđe i Srbiju. Ali, era interneta i modernih komunikacija donela je neslućene razmere u domenu povrede privatnosti građana. Plaćanje preko interneta, otvaranje naloga na društvenim mrežama, pa čak i personalizovane karte za prevoz takođe potencijalno mogu dovesti do povrede privatnosti, i tu našu državu tek očekuje posao - kaže Trifunović i dodaje da je ogroman problem i potpuno neregulisana pravna regulativa prilikom osnivanja i rada dedektivskih agencija.

- Prisluškivanje ili praćenje zarad otkrivnja preljube je postao unosan biznis u Srbiji, a objektivno je to moguće isključivo preko prisluškivanja razgovora i praćenja - napominje ovaj advokat.

Ustavni sud

Ustavni sud Srbije se već u dva navrata izjasnio da je prisluškivanje građana bez sudske odluke neustavno, ali Darko Trifunović kaže da je zakon detaljno uredio ovu materiju, a nesporazumi dolaze zbog činjenice da službe nisu nadležne da traže saglasnost suda ukoliko se neka osoba pojavi u grupi onih za koje je nalog već dobijen.
- Logično je da služba nastavi sa prisluškivanjem i te osobe koja se pojavila u "lancu" onih koji su već predmet istrage - kaže Trifunović.

Profesor na Fakultetu bezbednosti i stručnjak iz oblasti bezbednosti Darko Trifunović smatra da su upravo privatne agencije i pojedinci najodgovorniji za sve veći broj prisluškivanja.

- Srbi su izgleda po prirodi paranoični, pa svako misli da je dovoljno važan da bi ga upravo BIA prisluškivala. Zbog toga se i sve više obraćaju zaštitniku građana, ali on pogrešno sve to pripisuje službama. Da je BIA sebi dala toliku slobodu, onda ona ništa drugo ne bi radila već samo slušala telefone ili čitala mejlove, što je apsurdno - tvrdi Trifunović i dodaje da najveću pometnju stvaraju hakeri koji za malo novca mogu da razbiju svaku šifru na društvenim mrežama i privatne detektivske agencije koje za malo novca nabavljaju prislušnu opremu ili od telefonskih operatera dobijaju listinge poziva građana koje prate.

- Odgovornost BIA je upravo u tome što mora bolje da zaštiti privatnost građana ove zemlje, ali i da edukuje građane na koji način se i sami mogu zaštiti - ističe Trifunović.