Svaki predsednik ima svoga Sentu

U obezbeđenju će biti i pripadnice lepšeg pola iz redova MUP-a, koje će motriti na Nikolićevu suprugu Dragicu. Kao stranačkog funkcionera, Nikolića su odranije čuvali telohranitelji iz MUP-a, ali mu je ono sada, pojačano. Sam Nikolić je izrazio želju da ga u svakodnevnom životu čuvaju pripadnici policije:

"Zašto bih se ja izdvajao, hoću da pružim sebe, da se predstavim kao jedan od građana koji u policiju ima poverenje. Kada budem u ingerenciji vojske, neka me obezbeđuje vojska, sada u svakodnevnom životu to će biti policija“, kazao je Nikolić.

 

Ćosić i Lilić nemaju obezbeđenje Bivši predsednici SR Jugoslavije Dobrica Ćosić i Zoran Lilić nemaju obezbeđenje iako na to imaju pravu, saznaje "Alo!". Milan Milutinović, predsednik SRJ od 1997. do 2000. ima obezbeđenje, ali ono nije brojno.

Tadić voli "Kobre"

U ličnom obezbeđenju njegovog prethodnika Borisa Tadića (54) od 11. jula 2004. do 5. aprila ove godine bili su pripadnici specijalne jedinice "Kobre“.

Kobre su u sastavu najelitnije jedinice Garde Vojske Srbije, dok su u obezbeđenju učestvovali i pripadnici MUP-a, BIA i vojne službe bezbednosti (VBA).

Koštuničin čuvar zgazio pešaka

Đinđić se plašio za porodicu Prvi pratilac ubijenog premijera Zorana Đinđića od 25. januara 2001. pa da njegovog ubistva 12. marta 2003. bio je Milan Veruović (41). On je i sam teško ranjen u atentatu, zbog čega od države traži odštetu od 20 miliona dinara, jer ga je ranio Zvezdan Jovanović (46), pripadnik srpske policije. Veruović trenutno radi kao saradnik za bezbednost kod Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova. Za razliku od optužnice, tvrdi da su u atentatu na premijera ispaljena tri, a ne dva hica. Smatra da smrt Đinđića nije u potpunosti rasvetljena, kao i da nisu pohapšeni svi krivci. „Nisam zastupnik teorije trećeg metka, nikakvih teorija, već zastupnik istine 12. marta, a kroz nju ćemo lako utvrditi i sve nedostatke i sve propuste. Danas nemamo odgovorne, ali imamo unapređene. Ali, sigurno da bez ljudi sa strane ovakvo političko ubistvo ne bi moglo da ima utemeljenje i ne bi moglo da se izvede“, izjavljivao je Veruović. Za „Alo!“ priča da ostaje pri tom stavu, ali i o tome kako je bilo čuvati Đinđića. - Bio sam prvi Đinđićev pratilac od prvog dana, a imenovan sam na njegov zahtev. Svi koji se bave zaštitom ličnosti moraju da prođu vrhunsku obuku, a u sistemu bezbednosti se nalaze mnoge službe. Ako jedna od njih zakaže, onda dolazi do neželjenih situacija - kaže Veruović, ističući da je bio svestan rizika svog posla. - Apsolutno sam bio svestan rizika, to je deo posla - navodi Veruović. O tome kako se slagao s pokojnim premijerom kaže: „Ja sam imao profesionalni i prijateljski odnos s pokojnim premijerom, jer smo se znali i pre njegovog stupanja na dužnost“. Na pitanje da li je Đinđić razgovarao s njim o opasnosti koja mu preti i da li se možda plašio, Veruović otkriva: - Samo se lud čovek ne plaši. Brinuo se za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.

Dok je od 3. marta 2004. do 7. jula 2008. bio premijer Srbije Vojislav Koštunica (68) je za šefa obezbeđenja imao Milenka Špica, načelnika odeljenja Pete uprave MUP-a. On se brinuo o Koštuničinom ličnom obezbeđenju, ali i komandovao čitavim sistemom bezbednosti.

Sada je u penziji, a ostao je upamćen po tome što je službenim "audijem“ u novembru 2006, u mestu Županjac, kod Lazarevca, usmrtio pešaka Sretena Stankovića (62). Sa Špicom je u kolima bila i pripadnica MUP-a Marijana Kosanović, koja je zadobila lakše povrede. Špica je osam dana proveo u pritvoru, a istragom je utvrđeno da ni on, ni Stanković u trenutku nesreće nisu imali alkohol u krvi.

Špica je oslobođen optužbe jer je, kako saznajemo, utvrđeno da je nesreću prouzrokovalo nepropisno kretanje Stankovića, koji je pokušao da pretrči preko Ibarske magistrale i izleteo pred automobil.

Slobina senka

Verni čuvar Slobodana Miloševića od 1989. do 1997. bio je Senta Milenković, koga su mnogi zvali i Slobinom senkom. Narod ga je upoznao na Gazimestanu 1989. na proslavi 600. godina Kosovskog boja, kad je odstatirao iza šefovih leđa, s rukom na oružju, ispod sakoa. Slikali su ga i s kišobranom visoko iznad Miloševićeve glave.

Bio je i Miloševićev šofer, a 1997. predsedničkim ukazom je unapređen u generala policije, stekavši time viši čin čak i od tadašnjeg načelnika beogradske policije.

U vreme hapšenja Miloševića 2001. više mu nije čuvao leđa, jer je obezbeđenje tadašnjeg predsednika svedeno na jednog pratioca koga je određivao republički MUP.

Kao nepotrebna je ukinuta Uprava za obezbeđenje ličnosti, čiji je načelnik bio Milenković, i pripojena Resoru državne bezbednsoti. Milenković nije prešao u taj resor, jer je navodno želeo da ostane u Resoru javne bezbednosti kao samostalni izvršilac. Sada je u penziji, a viđa se jedino na grobu svog bivšeg šefa u Požarevcu.

Rašetin muž čuvao Đinđića i Vuka

Šef Đinđićevog obezbeđenja je bio Vladimir Vukosavljević Keza (51), suprug Marije Rašete, bivše ministarke saobraćaja i telekomunikacija u vladi premijera Đinđića, koja je optužena da je zloupotrebila službeni položaj prilikom izrade projekta i rekonstrukcije Terminala 2 i VIP salona na beogradskom aerodromu tokom 2003. i 2004. Vukosavljević je pre 5. oktobra čuvao i Vuka Draškovića, Vesnu Pešić i druge lidere opozicije.

Mesto šefa Đinđićevog obezbeđenja napustio je 20 dana pre atentata, a dan nakon pokušaja ubistva premijera kod hale "Limes". Godinu dana kasnije obrazložio je zbog čega je dao ostavku.

"Tada sam svojim šefovima saopštio da neću da budem šef Odeljenja koje obezbeđuje Đinđića ako mi se ne pojača obezbeđenje i ako mi se ne daju odrešene ruke. Nisam hteo da božja volja upravlja obezbeđenjem, a o mojoj ostavci su znali svi koji su bili uključeni u taj posao, pa i premijer Zoran Đinđić“, rekao je Vukosavljević i naveo da je predlagao da se podigne zid, zapreka kod zgrade vlade, ali da je dobio odgovor da nema para za to. Nedavno je izjavio da su tajne službe krive za propuste koji su doveli do ubistva premijera Zorana Đinđića.

Posle ostavke je jedino vreme radio u Africi, gde je obezbeđivao našu ambasadu. Bavio se boksom, a 1986. na evropskom takmičenju u Parizu je snimljen i s Borislavom Pelevićem, kumom Željka Ražnatovića Arkana. Sada je instruktor u jedinici MUP-a koja se bavi zaštitom ličnosti.