Srbija pred bankrotom

Predložene mere tek bi od 2017. godine rezultirale padom javnog duga ispod 45 odsto BDP koliko iznosi trenutno zacrtana granica. A Srbija je prešla ovu granicu, pa nam, do kraja godine, treba novih 2,5 milijardi evra zaduženja, samo da bismo mogli da finansiramo rupe u budžetu i otplatu onoga što već dugujemo.

Država je od početka godine ubrzano trošila, pa je samo za prva tri meseca stvorila za 30 milijardi dinara veći manjak nego što je planirano. Manjak je za četiri meseca dostigao 80 milijardi dinara. Fiskalni savet procenjuje da će deficit budžeta, ako se ništa ne preduzme, do kraja godine narasti na oko 210 milijardi dinara, naspram planirane 152 milijarde.

- Tri osnovne mere koje Fiskalni savet predlaže kako bi se kratkoročno smanjio

Ništa bez reformi - Srbiji je pre svega potrebna reforma države i nova vlada moraće da donosi državotvorne, a ne politikantske odluke - kaže Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On ukazuje da naša zemlja ima preglomaznu administraciju koju ne može da finansira nejaka privreda i ističe da je predloženo zamrzavanje plata i penzija kratkoročna mera koja neće dati rezultate ukoliko se paralelno ne sprovedu i druge neophodne reforme među kojima je i reforma poreskog sistema.

deficit su: poreska reforma, zamrzavanje penzija i zarada u javnom sektoru tokom ove i 2013. godine, kao i uspostavljanje održivog sistema fiskalne decentralizacije - ističe Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. - Neophodno je da se u ovoj i idućoj godini uštedi oko milijardu evra i još dodatne 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine.

Poreska reforma podrazumeva povećanje obe stope PDV-a: sa osam na 10 i sa 18 na 22 odsto. Oko petina proizvoda, koji se sada oporezuju po nižoj stopi, prešla bi u višu kategoriju, a predlaže se i povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića.

Pogoršanje stanja u Srbiji već se ozbiljno oseća, jer zbog rasta evra, trgovci i proizvođači dižu cene ili najavljuju poskupljenja hrane i kućne hemije. Kao osnovni razlog za nove cenovnike navode, pre svega, rast evra. Ekonomisti procenjuju da je gotovo nemoguće da godišnja inflacija ostane na 5,5 odsto.

Saša Đogović, istraživač Instituta za tržišna istraživanja, kaže da je za kolaps domaće ekonomije kriva dosadašnja vlada, jer je održavala visoku javnu potrošnju bez realnog pokrića.
- Sad slede otpuštanja u javnom sektoru, pad standarda, a Srbiji u sprovođenju reformi treba jak i odlučan premijer. U postojećem kandidatu za premijera Srbije ne vidim jakog premijera, pogotovo što je izgubio poverenje građana na predsedničkim izborima - ističe Đogović.

Poštedeti siromašne Ekonomista Stojan Stamenković smatra da je zbog velikog budžetskog deficita neophodno zamrzavanje plata i penzija. - Nova vlada treba da napravi računicu da li bi bilo izvodljivo selektivno zamrzavanje plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i budžetski korisnici koji imaju najniža primanja - istakao je Stamenković.