Da li će gej brakovi uništiti porodicu?

Možda najbolji odgovor na to pitanje daju statistički podaci. U Masačusetsu je gej brak legalizovan 2004. i tada je došlo do porasta broja venčanih za 16 odsto u roku od godinu dana. Verovatno je reč o parovima koji su godinama čekali da se njihov status legalizuje.

U narednih nekoliko godina, broj venčanja se stabilizovao, ali je ostao viši u odnosu na godine koje su prethodile donošenju zakona o istopolnim brakovima. Dakle, gej brakovi nisu uništili brakove u Masačusetsu.

Njujork, Konektikat, Ajova, Vermont i Nju Hempšir legalizovale su gej brakove između 2008. i 2011. Međutim, zbog nedostatka podataka primećuje se samo privremeni porast broja venčanih, a zatim povratak na ranije statističke vrednosti.

Da li je međutim porastao broj razvedenih? Odgovor je: ne.

U svakoj od pomenutih pet zemalja, bilo je manje razvoda u odnosu na period pre legalizacije istopolnih brakova, za razliku od ukupne stope razvoda u SAD.

Neko bi rekao da kratkoročni trendovi nisu toliko relevantni za ocenjivanje posledica donošenja takvog zakona, ali činjenica je da svi početni pokazatelji govore da gej brakovi ne mogu narušiti postojanje tradicionalne porodice.

To ne znači da su istopolni brakovi inspirisali Amerikance da se venčavaju. Samo je jasno da i jedni i drugi mogu da nesmetano postoje na istom geografskom prostoru.

Oni koji su protiv i oni koji su za legalizaciju istopolnih brakova imaju sasvim drugačije viđenje braka kao institucije.

Među elitom, brak je zajednica dve nepoznate osobe koje zajedno traže sreću i uspevaju da je pronađu. Oni ne žive i ne organizuju se prema podeli uloga na “muške” i “ženske”.

Oni drugi, međutim, imaju vrlo fiksiranu predstavu o zajednici muškarca i žene kao jedinom pravom braku. Ipak, njih opovrgavaju sve veće stope razvoda heteroseksualnih parova, ne samo u Americi, nego i u celom svetu.