Arhivi OVK kriju tajne zločina
- Sigurno je da takvi podaci postoje, ali je pitanje u čijem su posedu. Nemamo nikakve podatake o tome šta se nalazi u arhivama takozvane OVK, ali insistiramo da nam se omogući uvid u njih, jer bi tamo sigurno mogle da se nađu informacije o pojedinačnim i grupnim nestancima i o grupnim sahranjivanjima, objasnio je Odalović, dodajući da su oni "koji su počinili zločine poslednji koji bi želeli da daju informacije, a takvih ima na obe strane - i srpskoj i kosovskoj".
On je istakao da pitanje trgovine ljudskim organima na Kosmetu ne sme da ostane nerasvetljeno, i da se mora saznati da li je i u kom obimu bilo takvog zločina.
- Neverovatno je da uz sva saznanja o zločinu trgovine organima otetih kosovskih Srba, do sada nije završena istraga. Verujem da će međunarodna zajednica i oni koji vode istragu imati snage da ovaj proces dovedu do kraja i daju odgovor šta se zaista desilo. Ovde nije samo reč o trgovini ljudskim organima. Ovde je sve to rađeno i u funkciji etničkog čišćenja.
Odalović kaže da je svestan da "i kod albanskih i kod srpskih porodica, koje traže svoje najmilije, vlada uverenje da masovne grobnice postoje i da se istina o njima skriva. Nažalost, pouzdanih informacija nema i to je najveći problem".
Milorad Trifunović iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji kaže da bi pronalasku njihovih najmilijih sigurno pomoglo otvranje arhiva OVK, ali i kada bi svoje arhive otvorili i Unmik i Kfor.
- Kako da ne. Dovoljno bi bilo da Unmik i Kfor otvore svoje arhive i pokažu šta sve znaju i šta sve od javnosti čuvaju. Kosmet su teritorijalno podelile SAD, Engleska, Nemačka, Francuska i Italije, i oni sigutno znaju i da postoji arhiva OVK, a verovatno i gde se ona nalazi. Međutim, nije svima u interesu da se istina sazna, i uhvate zločinci. Oni su saučesnici u zločinu, jer su ih oni štitili, pa sada čuvajući sebe čuvaju i zločince, smatra Trifunović.
Beograd i Priština rade na rasvetljavanju još 1.800 slučajeva nestalih, ali Trifunović kaže da postoji ogromna razlika u pogledu na počinioce zločina između srpskih i albanskih porodica.
- Nedavno smo imali sastanak sa albanskim porodicama koje takođe tragaju za nestalima. Međutim, oni negiraju bilo kakvu ulogu OVK u zločinima. Jednostavno, oni ne osećaju nikakvu krivicu, za njih su OVK heroriji i odbijaju da razgovaraju o toj temi. Samo kažu - 1998. godine je bilo sve pod Miloševićem, a 1999. je došla međunarodna zajednica. U tim arhrivima nađite svoje odgovore, zaključuje Trifunović.
Odgovorne su i vlasti
|